Аги и Ема

Жанр: породични, дечји
Трајање: 90 мин.

СИНОПСИС

Колико је Месец удаљен од деветогодишњег дечака Агија? Да ли је могуће да се Аги селио чак 18 пута? Примећују ли ујаци да им сестрићи расту? Је ли могуће да је Ема виша од Агија за само три и по јајета?

Одговоре на ова и многа друга чудновата питања добићете у филму "Аги и Ема" у режији Милутина Петровића, снимљеном по истоименом награђиваном роману Игора Коларова. Филм прати главног јунака - Агија, усамљеног деветогодишњака чији родитељи никада немају времена за њега. Аги је препуштен сам себи до те мере да родитеље виђа само на фотографијама. Мама и тата су презапослени и потпуно подређени суровим законима савременог живота.

Породица се често сели, тако да Аги не успева да стекне пријатеље и научи како да се опходи према људима. Међутим, то ће се променити. После једне селидбе у нови крај, Аги упознаје Ему, која живи у суседној, оронулој кући. Ема је ведра и радознала старица која Агију прилази отвореног срца и даје му оно што му је у том тренутку најпотребније - потпуно пријатељство.

На креативан и суптилан начин она извлачи Агија из света самоће, у који је он готово насилно гурнут. Одрасли их не примећују, грде их или им се подсмевају, али њих двоје стрпљиво и разиграно живе онај живот у коме је човек важнији од правила и система, а љубав важнија од бескрајног посла или новог аутомобила. Једна спавајућа кокошка о којој се може тако лепо размишљати удвоје вреди више од купљених играчака којима се обезбеђује алиби за одсуство родитеља и њихов недостатак жеље за сопственим дететом. Онако како поправљају Емину оронулу кућу, коју Аги назива Зачарани замак, Аги и Ема поправљају и граде оно што је увек тако близу да буде срушено - људскост у свету прожетом блештавим сјајем и равнодушношћу.

О ФИЛМУ

Као члан жирија Политикиног "Забавника" за доделу престижне књижевне награде за децу, Милутин Петровић је имао прилике да се сусретне с романом "Аги и Ема". Жири, чији су чланови били и Иван Тасовац - како би режисер рекао, "ди-џеј класичне музике" у овом остварењу, и Игор Бојовић (у филму глуми директора музеја), одлучио је да награду додели управо роману Игора Коларова. Режисер каже: "Већ при првом читању ми се 'јавило' да је то филм који треба да урадим. Веома интензивно осећање. Видео сам кадрове. Јасно ми је било чак и све око продукционих околности да се такав филм сними. Мислио сам – ово је један могућ српски филм."

Писање сценарија трајало је две недеље. Уз саветовање с више пријатеља родиле су се још две верзије. Део последње верзије настао је у хотелској соби у Висбадену, тамо где је, наводно, Достојевски писао "Коцкара". За режисера је то био веома романтичан осећај.

Филм је сниман 39 дана, у зиму 2005/2006. Обданица је трајала краће него радно време филмске екипе - мање од десет сати. Стога је читава екипа морала да устаје два сата пре изласка сунца, долазила на сет пре свитања и спремала први кадар под светлима рефлектора. Снимања су почињала у шест ујутру. И, како режисер примећује: "Зато светло у филму изгледа тако добро, некако скандинавски, а не онако обично и незанимљиво као у већини домаћих филмова."

Током дана снимања температура се кретала од -5 до +2 степена, уз непрестано мешање београдске кошаве у посао и планове. У јутарњим сатима све је било замрзнуто, док је током дана екипа морала да се бори с блатом. Стога не треба да чуди изјава уметника да се "добро режира само када се носе оне дуге каубојске гаће испод панталона".

Једини човек који књигу "Аги и Ема" воли више од Милутина Петровића јесте Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније. Тасовац је бирао музику за филм, тако да се у овом остварењу могу чути дела Моцарта, Шуберта, Штрауса, Мусоргског, Шопена, Чајковског и Биничког.

Филм је снимам HD камером.

О РЕЖИСЕРУ

Милутин Петровић (редитељ, продуцент, сценариста и монтажер)
Поред филма "Аги и Ема" као режисер потписује више филмских и телевизијских остварења: "Телефономанија", "Доме, слатки доме", "Земља истине, љубави и слободе", "Новогодишњи програм", "Југ-југоисток". Осим у својим филмовима, као глумац се појавио и у филму "Муње!" Имао је и запажену музичку каријеру. Свирао је клавијатуре у бенду "Stalker", а потом се 1986. прикључио бенду "Хероји", који је основао његов пријатељ и писац Владимир Ђурић Ђура. Из њихове сарадње проистекло је неколико хит песама. Успешан је и као режисер телевизијских реклама.

О ГЛУМЦИМА

Милена Дравић (Ема)
Рођена је у Београду. Филмографија: "Врата остају отворена" (1959), "Дилижанса снова", "Заједнички стан", "Боље је умети", "Узаврели град, "Лето је криво за све", "Прекобројна", "Бициклисти", "Лито виловито", "Cross Country", "Посебан третман", "W.R. - мистерије организма", "Сјај у очима", "Ледина", "Зона Замфирова", "Boomerang", "Нормални људи", "Небеска удица", "Буре барута", "Три летња дана", "Трећа срећа", "Секула се опет жени", "Није лако с мушкарцима", "Шећерна водица", "Мој тата на одређено време", "Лаф у срцу", "Тамна страна сунца" ("The Dark Side of the Sun").

Стефан Лазаревић (Аги)
Рођен је 11. јануара 1997. у Београду. Ученик је Основне школе "Лазар Саватић" у Земуну. Од 2001. до 2005. живео је и похађао основну школу у Бразилији, на португалском и енглеском језику. Након филма "Аги и Ема", тумачио је једну од улога у филму за децу "Принц од папира", а узео је и знатно учешће у рекламном споту за компанију Теленор.

Ана Софреновић (Агијева мама)
Ова филмска и позоришна глумица рођена је у Београду, у мешовитој српско-британској породици. Поред успешног бављења глумом, она је и потврђена певачица, превасходно џез и филмске музике. У току своје каријере, нарочито филмске, награђивана је на многим домаћим и иностраним фестивалима.

Крајем деведесетих живела је и радила неколико година у Лондону, где је играла у неколико серија BBC-ја и ITV-а, као и у неколико филмова, али није престала да ради у Србији. Јануара 2006. године наступила је у њујоршком Карнеги холу у оквиру концерта култне америчке композиторке и вокалисте Мередит Монк.

Активно путује и присуствује многим експерименталним радионицама широм света које се баве истраживањем људског гласа као безграничног креативног простора, као и мултимедијалним перформансом.

Драган Мићановић (Агијев тата)
Један је од наших малобројних глумаца који се успешно опробао у иностранству. Наш познати позоришни, филмски и телевизијски глумац недавно је завршио снимање филма "Бела грофица" раме уз раме с Ралфом Фајнсом и Наташом Ричардсон.

Филмографија: "Колач с барутом" ("Layer Cake", 2004), "Лоше друштво" ("Bad company", 2002), "Точкови" (1999), "Лајање на звезде" (1998), "Танго је тужна мисао која се плеше" (1997), "Убиство с предумишљајем" (1995), "Тамна је ноћ" (1995).

Никола Ђуричко (ујак)
Рођен је 9. јула 1974. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Факултет драмских уметности у Београду, смер глума, студирао је у класи професора Миленка Маричића и Бранислава Мићуновића. Стални је члан ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду, а истовремено је као гост играо и игра и на другим позоришним сценама. Живи у Београду. Играо је у бројним филмским и телевизијским остварењима: "Гопођа министарка", "Муње", "Последњи круг у Монци", "Отворена врата", "Земља љубави, истине и слободе", "Зона Замфирова", "Југ-југоисток" итд. Добитник је неколико важних домаћих награда и интернационалних признања.

Лена Богдановић (ујна)
Рођена је у Новом Саду. Поред филма "Аги и Ема", тумачила је улоге у више телевизијских и филмских остварења. Нека од њих су "Morte di una ragazza perbene", "Furto del tesoro, Il", уз Џеремија Ајронса у филму "Mathilde", "Урота", "Дечак који је био сувише невин" итд.

Премијера: Трећи дечји филмски фестивал