Жанр: анимирани, породични
Трајање: 102 мин.
Премиса: Авантура те чека у сопственом дворишту!
| Главне улоге (синхронизација): | Паулина Манов, Ђуза Стојиљковић, Маша Дакић, Феђа Стојановић, Бранимир Брстина, Софија Јуричан | | Режија синхронизације: | Владимир Алексић |
Главне улоге: | Freddie Highmore, Mia Farrow, David Bowie, Robert De Niro (глас), Snoop Dogg (глас), Emilio Estevez (глас), Jimmy Fallon (глас), Harvey Keitel (глас), Madonna (глас), Chazz Palminteri (глас), Jason Bateman (глас), Anthony Anderson (глас) | | Сценарио: | Celine Garcia (идеја), Luc Besson (романи за децу и сценарио) |
| Режија: | Luc Besson |
СИНОПСИС
Филм "Артур и Минимоји" прича је о дечаку Артуру (Фреди Хајмор) који, покушавајући да спасе кућу своје баке (Мија Фароу) од агента за изградњу, улази у необичну земљу вилењака високих само неколико милиметара који живе у башти његове баке. Фасцинираност бајкама које му сваке вечери пред спавање прича бака одводи Артура у царство настањено мајушним створењима и он пуно сазнаје о мудром владару краљевства седам земаља, заљубљује се у прелепу принцезу Селенију, а подршку има и од њеног брата Бетамеша и свих других житеља тог света.
Авантура почиње од радне собе деде Арчибалда (мудрог и инвентивног човека који је мистериозно нестао пре четири године), омиљеног Артуровог места за игру, где је једна стара књига, препуна нацрта и којекаквих изума његовог деке, у којој он открива и невероватан свет афричких племена. Пажљивије листајући ту књигу, он схвата да му је деда оставио трагове о томе како пронаћи благо сакривено у башти њихове куће, у самом царству Минимоја.
О ФИЛМУ
Овај анимирани филм рађен је најновијом технологијом анимације и већ је добио ласкаву титулу откривења у филмској индустрији и највећег хита у 2006. години. Ради се о остварењу насталом по истоименом роману Лика Бесона, рађеног по идеји Селин Гарсије. Ова књига је заједно са наставцима "Артур и забрањени град", "Малтазарова освета" и "Артур и рат два света" већ увелико хит преведен на 34 језика и у Француској је продат у више од милион копија. Филм "Артур и Минимоји" представља симбиозу прва два дела књиге.
Прича нам говори о дечаку Артуру који живи у кући своје баке и води један крајње нормалан дечачки живот - у непрестаној игри са својим псом Арчибалдом, у предивној башти или у радној соби свог деке, који је под сумњивим околностима нестао пре неколико година. Артур је добар и лепо васпитан, али је несташан и стално баки задаје слатке муке. Ствари се мењају у тренутку када агенти за изградњу покуцају на врата бакине куће. Бака је немоћна, као и Артурови родитељи, који живе у другом граду и у потрази су за послом, али Артур се не предаје тако лако.
Породична легенда каже да је дека негде у дворишту куће сакрио благо које је донео из Африке, а пошто је декина радна соба и поред свих бакиних забрана била Артурова најмилија играоница, он почиње да истражује. Тражећи благо, открива постојање чудне земље Минимоја, који су, веровали или не, становали у башти његове баке. Артур схвата да ће уништењем бакине куће, бити уништени и Минимоји, у чију земљу улази и заједно с њима почиње авантуру потраге за благом које лежи у озлоглашеном краљевству којим управља зли Малтазар.
Прича о Артуру није само прича о одрастању или прича о борби добра и зла. То је прича и о свима нама - одраслима који смо некада били деца и можда смо и заборавили да смо некада имали своју земљу Минимоја, чији су нас становници штитили и помагали нам у неприликама. То је прича о храбрости која понеки пут може да буде спакована и у тако малим створењима као што су Минимоји, али и прича о пријатељству и љубави за које не постоје границе и за које су отворени, па можда чак и створени сви светови.
"Артур и Минимоји" води нас и у један микрокосмос - у један део баште, упознајући нас с њеним наситнијим елементима и чинећи ову причу едукативном у еколошком смислу. Царство Минимоја се, дакле, налази у башти Артурове баке. Минимоји живе у кућицама од сувог лишћа, њихови црепови су од шишарки, а становици баште су им пријатељи. Принцеза Селинија, превише горда за свој узраст, мала ратница Минимоја, одмах постаје Артурова симпатија, али јој понос не дозвољава да призна да је и њој Артур запао за око. Њен млађи брат Белтамеш, прави је неспретни комедијаш, али постаје Артуров нераздвојни пријатељ и пратилац кроз авантуре.
О РЕЖИСЕРУ
Лик Бесон (редитељ и сценариста)
Француски Стивен Спилберг, редитељ Лик Бесон има репутацију ствараоца брзих ултрастилизованих восокобуџетних филмова који наилазе на одличан пријем код широке публике. Син двоје инструктора роњења, рођен је у Паризу 18. марта 1959. Највећи део своје младости провео је пратећи своје родитеље у круговима "Club Med" између Грчке и Југославије. Као и његови родитељи, Бесон је био пасионирани ронилац. Кад је имао десет година, пливао је с дивљим делфином, док су његови родитељи ишли на роњење. То искуство га је толико дирнуло да је одлучио да живот посвети посматрању и проучавању водених сисара тако што ће постати подводни биолог. Живот у потпуном складу с океаном имао је дубок утицај на Бесона; идеја за филм "Велико плаветнило" ("Big Blue") родила се након што му је италијански редитељ приказао снимке светског шампиона у слободном роњењу, Жака Мајола, који се спуштао до дубине од 82 метра с једним удахом ваздуха. Пре него што је та идеја постала сценарио, постојала је прича којој је Бесон дао име "Мала сирена".
Када је у 19. години напустио школу, почео је да гледа и по десет филмова недељно и игра се идејом о снимању филма на осмомилиметарској траци. Када је имао 19 година, Бесон је отишао у Холивуд, где је провео три године учећи и радећи на америчким филмовима. Утицај тог искуства навео је једног критичара да каже да су Бесонови филмови заправо амерички филмови снимљени у Француској. Један од његових раних филмова, "Предњи последњи", био је увод у његов редитељски деби из 1983. - мрачну, научнофантастичну драму смештену у будућност - "Последња битка". То је суштински сјајно снимљен неми филм, који је добио две најважније награде на престижном Аворијаз фестивалу научне фантастике и још 18 награда на другим међународним фестивалима. Све у свему, то је представљало изузетан почетак за 24-годишњег редитеља. У време када је снимао филм, Бесон је основао и своју продукцијску кућу - "Филмови вука".
Бесонов следећи филм, "Подземна железница" (1985), био је разиграна и забавна крими драма која се у целини дешавала у париском метроу и бавила се животом бескућника и ситних лопова који тамо живе. По тону и стилу, овај филм је упоређиван с рок видеом који је постао култни фаворит у Француској. Бесон је затим почео рад на свом трећем филму, "Велико плаветнило" (1988), који је сниман на енглеском. Овај филм се сматра његовим најличнијим остварењем, приказује 12 година развоја и под великом је утицајем Бесоновог искуства после гледања филма о Мајолу и каснијег сусрета с великим рониоцем. Океан игра главну улогу у причи о рониоцу слободним стилом који мора да бира између своје љубави према жени и страсти према мору. Иако изузетно популаран у Европи, филм је доживео фијаско у Великој Британији и Америци, пре свега због лоше монтаже, другачијег завршетка и нове музичке матрице. И тако унакажен, овај филм и даље представља предмет дивљења због Бесоновог задивљујућег коришћења широкоугаоних кадрова. Редитељ је ипак доживео неку врсту правде када је издата тросатна интегрална верзија филма.
Бесонов највећи хит је био филм "Никита" (или "Жена Никита", како је био приказиван у САД) из 1990, филм сулуде брзине с причом о проблематичној младој жени која је постала софистицирани и смртоносни убица за рачун владе. У главној улози је била тадашња Бесонова жена, Ен Парило, а сам филм је био секси и интелигентни трилер. Зато није изненађујуће да је инспирисао амерички римејк, "Место без повратка", као и серију на америчкој кабловској ТВ.
Следећи Бесонов филм из 1994. "Леон" (или "Професионалац") обележила је изузетна глума сталног Бесоновог глумца Жана Реноа, главног лика и звезде у успону, и Натали Портман, његове штићенице. Године 1997. Бесон се вратио научнофантастичном жанру својим живописним филмом "Пети елемент", у коме су главне улоге играли Брус Вилис, Гери Олдман и Мила Јововић. Инспирисан сањарењем из времена када је био у средњој школи, овај филм је био задивљујуће визуелно вртоглаво искуство. У Француској је доживео невероватну популарност, освојивши Цезара и Лимијер награде за редитеља.
Две године касније, Бесон је заменио футуристичке фантазије за средњовековну сторију с филмом "Гласник: Прича о Јованки Орлеанки". Епска прича у којој је главну улогу играла његова тадашња жена, Мила Јововић, о уклетој светици, пропала је на благајнама и критика ју је дочекала на нож, упркос скупој продукцији и великим глумаћким именима.
Бесон је био и продуцент великог броја филмова, укључујући и Олдманов "Nil by Mouth" (1997), а 1994. је снимио ретко приказиван изузетни документарни филм "Антарктик", који испитује живот иза поларних капа. Највећи комерцијални успех постигао је серијалом "Такси". Бесон је недавно посетио Београд поводом премијере филма "Артур и Минимоји".
О ГЛУМЦИМА
Фреди Хајмор (Артур)
Недавно је глумио у три велика хита: "Чарли и фабрика чоколаде" ("Charlie and the Chocolate Factory") Тима Бартона, "У потрази за Недођијом" ("Finding Neverland") Марка Форстера и, недавно, поред Расела Кроуа, у филму "Добра година" ("A Good Year"). Рођен у Енглеској, Хајмор је глумачку каријеру започео у шестој години у филму "Women Talking Dirty", као син Хелене Бонам Картер, а потом је глумио у филмовима "Два брата" ("Deux freres") Жан-Жака Аноа и "Петоро деце и то" ("Five Children and It") уз Кенета Брану.
Миа Фароу (Артурова бака)
Недавно смо је гледали у филмовима "Предсказање" и "Fast Track" са Џејсоном Бејтменом и Заком Брафом. Ћерка редитеља Џона Фароуа и глумице Морин О’Саливан, Фароуова је на сцени дебитовала 1963. године у представи "Важно је звати се Ернест". Две године је била део глумачке екипе популарне сапунске опере "Градић Пејтон". Побрала је повољне критике за улогу у "Розмариној беби" Романа Поланског где је играла поред Џона Казаветиса.
Овај успех донео јој је многе улоге на телевизији, у позоришту и у филмовима "Велики Гетсби" и "Смрт на Нилу". Филмом "Секси комедија летње ноћи" из 1982, постала је Муза Вудија Алена и заједно су у наредним годинама снимили преко 30 филмова. Међу њима су "Хана и њене сестре", "Злочини и лоше понашање", "Мужеви и жене", "Сенке и магла" и "Елис".
Дејвид Боуи (Малтазар)
Рођен је 1947. Крајем 60-тих и током 70-тих, експериментисао је са мултимедијом и снимио неколико албума. Године 1979. дебитовао је на Бродвеју у представи "Човек слон". Боуи се 2006. враћа глуми филмом "Престиж", додајући нови наслов низу у коме се налазе "Човек који је пао на Земљу" Николаса Рега, "Послење Христово искушење" Мартина Скорсезеа, "Глад" Тонија Скота и "Срећан Божић господине Лоренс" Нагисе Ошиме. Боуи је одиграо запажену улогу у дечјем луткарском филму "Лавиринт" поред тада мале Џенифер Конели.
Официјелни сајт:
Arthur et les Minimoys (2006)
Премијера: 28. децембар 2006. године у Дому синдиката