Јелена Трипковић
14.10.2009.
Жанр: драма
Трајање: 91 мин.
Главне улоге: | Мирјана Карановић, Гордан Кичић, Милица Михајловић, Милош Самолов, Вања Ејдус, Бранислав Трифуновић, Петар Божовић, Даница Максимовић |
Сценарио: | Мирослав Момчиловић |
Режија: | Мирослав Момчиловић |
СИНОПСИС
Алек је очајан пошто га је Теодора оставила након трогодишње везе. Пати, безвољан је, патетичан, стално помиње самоубиство. Једноставно, не мири се тим да је веза готова. Има свакодневне самосажаљевајуће сеансе код свог другара Банета. Упркос Банетовим саветима, Алек и даље зове Теодору, која се у међувремену заљубила у Немању. А Теодора, колико год била одлучна и чврста када се виђа с Алеком, толико је снисходљива и беспомоћна док проводи време с Немањом. Проблем је у томе што се Немања није заљубио у њу, већ у Марину, неколико година млађу девојку. Нажалост, Марина није заљубљена у њега, њу јако привлачи Алекова "словенска депресија". Она не зна да је разлог његовог "шарма очајника" бродолом с Теодором, она мисли да је Алек такав сам по себи.
Свако од њих би дао све на свету да буде с оним ко га у том тренутку не жели. Свако је чврст као камен према оном до кога му није стало, а у исто време мекан као памук према оном кога би да освоји. Тако се ствара један емотивни систем спојених судова, зачарани љубавни круг у којем свако за сваким пати и свако сваког злоставља и мучи, а у чијем се центру налази Бане, као сведок свих емотивних гордости и посртања. Он је власник кафића у који сви они излазе, њему се сви исповедају и жале, а он јадан нема коме. Разара га онај познати синдром "најбољег друга". И тако, док они доживљавају емотивне трзавице и ломове, Бане тоне у све дубљу депресију. Међутим, из иностранства, с постдокторских студија, враћа се Дејана, Банетова велика љубав из гимназије.
РЕДИТЕЉ О ФИЛМУ
Тема овог филма је људска опседнутост срећом коју треба да им донесе неко други. То се обично назива потребом за љубављу. Ово је прича о стањима у која људи долазе кад им та љубав није узвраћена. Срећа у љубави није само пука фраза, она има и своје упориште у физиологији. Заљубљени људи појачано луче ендорфин или "хормон среће". Временом, лучење хормона се смањује, и кад коначно престане, тј. кад се човек врати у "нормалу", живот делује потпуно испразно и бесмислено. Данас се таква стања називају емотивном адикцијом. Због тога је "скидање с љубави" једнако болно као и "скидање" с никотина или неке друге дроге. Није случајно што су неки конзервативнији мислиоци таква стања третирали као болест. Опет, ко од нас није макар једном био "болестан"? Већина би дала све на свету да се макар још једном "разболи".
Филм је до сада освојио многобројне награде на фестивалима "Cinema City" у Новом Саду, "Софесту" у Сопоту, "Херцег фесту" у Херцег Новом, на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи и на Филмским сусретима у Нишу.
О РЕЖИСЕРУ
Мирослав Момчиловић (редитељ и сценариста)
Аутор је филмова "Кад порастем, бићу кенгур" и "Седам и по".
Официјелни сајт
Премијера: 15. октобар 2009. године у биоскопу Колосеј (ТЦ "Ушће")