Жанр: хорор, драма, мистерија, трилер
Трајање: 102 мин.
Премиса: Неке жртве се морају поднети!
| Главне улоге: |
Николас Кејџ (Nicolas Cage), Моли Паркер (Molly Parker), Елен Берстин (Ellen Burstyn), Арон Екхарт (Aaron Eckhart), Франсес Конрој (Frances Conroy), Лили Собјески (Leelee Sobieski) | | Сценарио: | Ентони Шафер (Anthony Shaffer) |
| Режија: | Нил Лабут (Neil Labute) |
СИНОПСИС
На позив некадашње пријатељице детектив Едвард Малус долази на малено острво Сомерсајл у нади да ће пронаћи њену шестогодишњу ћерку. Иза девојчициног нестанка крије се још већа мистерија. Сомерсајл је неопаганска заједница организована попут кошнице. Жене су радилице, мушкарци су трутови, корисни само за парење, а основни циљ је плодност и благостање. Међутим, да би богови подарили плодност, мора се поднети жртва.
О ФИЛМУ
У новом филму режисера Нила Лабута, "Човек од прућа", главне улоге тумаче: Николас Кејџ, Елен Берстин, Кејт Бихан, Лили Собјески, Моли Паркер и Франсес Конрој. На позив пријатељице, која га преклиње да пронађе њену шестогодишњу девојчицу Роан, детектив Едвард Малус стиже на Сомерсајл, удаљено острво на Западној обали. Наизглед идилична, сеоска заједница мрзи странце и нико од становника не признаје да је девојчица уопште нестала. Покушавајући да реши мистерију, Едвард ће открити ужасну истину о паганским веровањима, која су и даље чврсто укорењена у традицију Сомерсајла.
О РЕЖИСЕРУ
Нил Лабут (редитељ)
Лабут је више пута награђиван редитељ, сценариста и писац позоришних комада. Студирао је драму на Универзитету у Њујорку, где је врло брзо добио стипендију за престижно Краљевско позориште у Лондону. Његов први дугометражни филм, "У друштву људи", освојио је награду на Санденс филмском фестивалу 1997. године, а проглашен је и за најбољи филм од стране филмских критичара у Њујорку. За сценарио је добио независну Спирит награду 1998. године.
Други филм, "Пријатељи и комшије", такође је побрао награде критике и публике. Његов трећи филм, "Болничарка Бети", који је премијерно приказан на Канском фестивалу 2000, освојио је награду за најбољи сценарио, а глумица Рене Зелвегер добила је Златни глобус.
Ла Бутовој филмографији могу се додати и филмови "Посесивност", "Облик ствари", као и бројни позоришни комади постављени у Лондону и на Менхетену: "Милосрдно седиште", "Нови свет" и "Далеко одавде".
О ГЛУМЦИМА
Николас Кејџ (Едвард Малус, продуцент)
Почео је да глуми већ са непуних 15 година у позоришту родног Сан Франциска. Као студент, преселио се у Лос Анђелес, где је дебитовао на телевизији у "Добрим временима", а одмах затим и на филмском платну у филму "Rumble Fish". Оскаровац Кејџ је један од глумаца с највећом моћи трансформације, акциони херој, неустрашиви ловац на благо, психотични преварант, романтични пуковник или пали анђео. Незаборавна улога пијанца у филму "Напуштајући Лас Вегас" донела му је награду Америчке филмске академије. Такође, добио је Златни глобус и награду критике Лос Анђелеса и Њујорка за најбољег глумца.
Након награда, уследиле су и бројне номинације, као и изузетне роле у хитовима: "Адаптација", "Змијске очи", "Град анђела", "Национално благо", "Преваранти", "Породични човек", "Украдено лице", "Летећа тамница", "Мандолина капетана Корелија", "60 секунди". Улога у филму "Украдено лице" обезбедила му је Блокбастер награду за најомиљенијег глумца и три номинације за MTV награду - за најбољег глумца, најбољег злочинца и најбољи дуо заједно с Џоном Траволтом.
У категорију озбиљних глумаца Кејџ се уписао захваљујући улози у филму "Birdy" Алана Паркера који је добио награду публике на Канском фестивалу. У августу 1999. Филмски фестивал у Монтреалу доделио му је престижну награду за достигнућа. Један је од глумаца који могу да се похвале својим отисцима на чувеном Холивудском булевару.
Елен Берстин (сестра Сомерсајл)
Она је прва жена у историји кинематографије која је исте године освојила награду Тони и награду Америчке академије - за позоришни комад постављен на Бродвеју и за филм Мартина Скорсезеа "Алис више не живи овде", за који је такође добила и Златни глобус и награду Британске академије за најбољу глумицу.
Елен је номинована за Оскара за још пет својих филмова: "Последњи шоу", "Истеривач ђавола", "У исто врме следеће године", "Ускрснуће" и 1999. године за "Реквијем за сан". Рад с познатим режисерима од Мартина Скорсезеа до Дарена Арнофског обезбедио јој је завидну филмографију: "Алиса у земљи чуда", "Краљ Марвин гардена", "Хари и Тонто", "Провиденс", "Страствени сан", "Два пута у животу", "Цимери", "Клуб бебиситерки", "Зарди", "Ходајући преко Египта" и "Узвишене тајне Ја-Ја сестринства".
За телевизијску ролу у филму "Народ против Жана Хариса" добила је награду Еми. Берстинова је прва жена која је изабрана за председницу Удружења глумаца и уметничког директора студија. Године 2000. добила је награду за животно дело од Филмског фестивала у Бостону.
Кејт Бихан (сестра Вилоу)
Млада аустралијска глумица започела је своју каријеру у позоришту глумећи у представама "Хамлет", "Искушење" и "Један дан мог живота". Играла је и на телевизији, у аустралијској мини-серији "После потопа" и хит серији "Љубав је реч од пет слова".
Франсес Конрој (др Мос)
Добила је Златни глобус за улогу у серији "Шест стопа под земљом". Глумила је и у телевизијским серијама "Краљица" и "Убиство у малом граду". Два пута је номинована за награду Еми.
Филмографија: "Друга жена" Вудија Алена, "Авијатичар" Мартина Скорсезеа, "Радост која убија" Тине Ратборн, "Мирис жене" Мартина Бреста, "Жена мачка" Питофа, "Купохоличарка" Ананда Такера, "Сломљено цвеће" Џима Џармуша.
Официјелни сајт:
The Wicker Man (2006)
Премијера: Синеманија 2006
У биоскопима: децембар 2006. године