Дволичност

Жанр: психо-трилер
Трајање: 98 мин.
Земља порекла: Белгија/Француска

СИНОПСИС

Матијас jе 30-годишњак, врло успешан фотограф, који води наизглед срећан живот са својом трудном женом Клер и сином Пјером. Када је имао шест година, Матијаса су сместили у сиротиште и он нема никаква сећања на своје рано детињство.

Једног дана добија писмо од адвоката који га позива да дође. Ту сазнаје да је његова мајка, за коју је веровао да је мртва више од 20 година, умрла тек недавно. Код адвоката упознаје свог брата близанца, Томаса, за ког није ни знао да постоји. Тако његова сећања из детињства одједном постају велика лаж - његови родитељи су били живи и напустили су га без икаквог објашњења. Међутим, зашто се он ничега не сећа?

После почетног шока, Матијас и Томас труде се да се упознају и почињу веома често да се виђају. Испоставља се да је Томас шармантна и пријатна особа која брзо освоја симпатије Клер и Пјера. Када Матијас призна да му је нелагодно да присуствује порођају своје жене, Томас се добровољно пријављује да заузме његово место. За Матијаса се ствари ипак не уклапају у потпуности, иако у почетку не схвата шта је проблем. Мало-помало Матијас почиње да увиђа да Томас покушава да освоји његову жену и да га дискредитује у очима његове жене и сина, можда чак и да га се ослободи и заузме његово место. Идентитети почињу да бледе.

Да ли се то заиста догађа или Матијас полако почиње да луди док постаје близак са својим братом? Једина ствар која може да му помогне јесте сећање на прошлост и оно што је довело до њиховог раздвајања. Међутим, он никако да се присети било чега, а нико, посебно његов брат, не жели да му помогне.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

"У својим претходним филмовима већ сам развио стил близак фантастичном трилеру с елементима снова. Овако брижно створен клаустрофобични свет одлично функционише у овом жанру. Филмови се такмиче у уметности приказивања страха: кроз изненађење, чинећи да публика скочи и задрхти (ниједан роман не може нас толико уплашити да се укочимо од страха, зато што се осећамо сигурно). У свом филму је циљам на то мрачно задовољство.

"Прича о близанцима допустила ми је да истражим један од најинтересантнијих страхова: страх од губљења самог себе. Ту постоји свест да можете да полудите, празнина која се мери бескрајом. Постојање тог другог, идентичног вама, само појачава страх који узрокује да се основе ваше личности уздрмају. Изабрао сам да испричам ову причу о "унутрашњем" страху, систематски, из угла главног протагонисте. Гледалац ни у једном тренутку не зна више од самог Матијаса. Питају се исте ствари, супротстављајући се истим страховима и нелагодностима. Све више и више су збуњени, све док не дође до разоткривања, када елементи слагалице који су били разбацани коначно почињу да имају смисла.

"Трећи део филма личи на трку против времена, када главни јунак мора да спасе своју породицу и живот који је стварао за себе. Након коначног преокрета, финална сцена чини "срећан крај" с узвишеном драматичном иронијом. Ово је класичан начин рада – изазивање субјективног третирања слике и звука у циљу појачавања идентификације с главним карактером, баш као у филмовима "Дијаболик" или "Шесто чуло"."

О РЕЖИСЕРУ

Хари Кливен (редитељ)
Филмографија (избор): Trouble (Duplicity/2005), Pourquoi se merier le jour de la fin du monde (Why get Married the Day the World Ends?, 2000) For ever Mozart (Jean Luc Godard, 1996), L’amour braque (Andrzej Zulawski, 1984).

О ГЛУМЦИМА

Беноа Межимел (Матијас/Томас)
Рођен је 11. маја 1974. у Паризу као син болничарке и банкарског службеника. Као дете желео је да постане ватрогасац. Први пут глуми у 12 години у "Живот је дуга, тиха река", а да би постао глумац, напушта студије у 16. години. Он је звезда филмова као што су "Минут тишине", "Већ мртав", "Краљ плеше" с Натали Баје, "Цвеће зла", "Деца века" са Жилијет Бинош, "Учитељ клавира" с Изабел Ипер, "Гнездо", "Пурпурне реке 2 - анђели апокалипсе".

Неколико година био је у вези са Жилијет Бинош, коју је упознао на снимању филма "Деца века". Из те везе има ћерку Хану. Носи репутацију мрачне, озбиљне и интровертне особе. С друге стране, сматрају га амбициозним, шармантним и талентованим глумцем који ће означити следеће деценије.

Филмографија (избор): Trouble (Duplicity/2005), Rivieres pourpres II: Les anges de l’apocalypse (Пурпурне реке 2 - анђели апокалипсе, 2004), La fleur du mal (The Flower of Evil - Цвеће зла, 2003), La Pianiste (The Piano Teacher - Учитељ клавира, 2001), Le Roi danse (Тhe King danses - Краљ плеше, 2000), Les Enfants du siecle (The Children of the Century - Деца века, 1999), Deja mort (Already Dead - Већ мртав, 1998), Les Voleurs (The children of the night - Деца ноћи, 1996), La Heine (Hate - Мржња, 1995).

Наташа Рење (Клер)
Рођена је 11. априла 1972. године у Берлину. Одрасла је у Бриселу. С глумом је почела у аматерским позориштима пре него се преселила у Париз, где се појављивала у бројним ТВ драмама. Један кратак филм довео ју је у центар пажње сценаристе Паскала Бонисера, који ју је изабрао за улогу деветнаестогодишње девојке заљубљене у свог професора средњих година у редитељском дебију "Encore" (1996). Редитељски деби Ерика Зонце - "The Dreamlife of Angels" (1998), избацио ју је у жижу јавности. За ову улогу добила је награду за најбољу глумицу у Кану 1998, Цезара за глумицу која обећава и европску филмску награду за најбољу глумицу.

Филмографија (избор): Trouble (Duplicity - Дволичност, 2005), Le Silence (2004), Vert paradis (Cadets de Gascogne, 2003), Comment j’ai tue mon pere (How I killed my father, 2001), Les Amants criminels (Criminal lovers, 1999), Tempo dell’amore (A time to love, 1999).

Премијера: 8. децембра 2005. године у биоскопима "Балкан" и "Академија 28" и у Културном центру Новог Сада