Жанр: драма, комедија
Трајање: 100 мин.
| Главне улоге: |
Зоран Цвијановић, Драган Бјелогрлић Милорад Мандић, Срђан Тодоровић, Наташа Нинковић, Аница Добра, Никола Ђуричко, Драган Николић, Воја Брајовић, Бранимир Брстина, Бата Живојиновић | | Сценарио: | Здравко Шотра |
| Режија: | Здравко Шотра |
СИНОПСИС
Ивко је угледни нишки занатлија. За који дан ће његова слава, којој се увек изнова радује - леп пролећни светац, Свети Ђорђе, или просто Ђурђевдан. Тог јутра врата његове куће се широм отварају званим и незваним (на славу се и не зове). Цео дан дочекује, богато послужује и испраћа десетине угледних гостију. Предвече, кад он и његова Параскева падну с ногу, стижу, како је то ред, његови нераздвојни пријатељи - Калча, познати ловац, у чије ловачке фантазије нико не верује, Курјак, назван по енормном апетиту, и Смук, који може бескрајно да пије, а да остане на ногама. Ту је и један момак о коме нико ништа не зна. То је Светислав, путујући глумац, који је дошао незван, све идући за лепом Мариолом, која помаже домаћици.
Та четири човека заседну у кућу једну ноћ, па сутра, кад долазе гости ранга владике, председника општине и високих војних лица, пређу у двориште и ту себи организују славље које пред очима целог града траје читав тај дан, следећу ноћ, па и цео трећи дан. Писац све то вешто претвара у велику параболу о нашем менталитету.
Трећег дана Ивко је принуђен да од председника општине затражи заштиту. Овај остави Ивка у некој кафани и оде у пратњи пандура да му ослободи кућу. Председник наступи оштро према кабадахијама, али се испостави да је и он "душа за друштво". Ивку досади чекање и упути се кући. Тамо стотине људи, музиканата и чочека притисло његову кућу. Марковдан је већ, Курјакова слава. Председник теши Ивка, решиће његов случај, само нек оде преко пута да испроси Мариолу за Светислава.
Појављује се и сам краљ Милан. Све се утишава и краљ моли милост за Ивка. Враћамо се у време почетка приче. Та слава је за Ивка "било, не поновило се". Ипак, писац у завршној сцени, настојећи да изглади ствар са својим јунацима, каже да су из те славе проистекла два брака (Светислава и Мариоле, Курјака и Сике) и троје деце. Скоро их расентименталише причом да ће "Ивкова слава" спасти од заборава неке лепе дане у Нишу, иначе ће их "Нишава однети у Мораву, Морава у Дунав негде бестрага, и ти се дани више неће вратити, као ни младост наша".
О ФИЛМУ
Истоимену приповетку Стевана Сремца ова адаптација поставља у мало шири друштвено-историјски контекст. Приказује се атмосфера у Нишу убрзо након одласка Турака. У Ниш стиже прва српска железница, а с њом убрзани прогрес и отварање ка европском утицају. Са свих страна пристижу занатлије, лекари, професори, трговци. Ту је и познати истраживач из Беча, Феликс Каниц, који пише књигу "Србија, земља и људи". Ту има резиденцију и краљ Милан, којег је син Александар поставио за краља сталне војске. Он има телефонску линију са сином, прву српску међуградску везу.
Сцена у којој се врши директан пренос концерта хора из Београда (заснована на историјском податку) представља фасцинацију наших предака техничким напретком у којем Србија није хтела да заостаје... Ту је, наравно, и Стеван Сремац, професор историје и познати писац. У сценарију је замишљено да је он већ објавио своју причу "Ивкова слава". Нишлије су се препознале, па му неки замерају, а Калча, као што је то стварно било, хоће да га тужи суду. Каниц ту сазнаје да Срби, једини у целом хришћанском свету, славе крсну славу.
Зашто та "Ивкова слава" изазива толико узбуђења? Зато што није као остале протекла у божјем миру, него се претворила у догађај о којем се већ неколико година прича. Сремац препричава Каницу "Ивкову славу", сматрајући да ће овај тако сазнати доста тога о Србима и њиховом менталитету. Тако се онда, као филмско догађање, одвија та популарна приповетка. Сценариста је себи дао слободу да допише низ сцена и да уведе још неке ликове, настојећи да сачува интегритет приповедања овог сјајног писца, а све из потребе да направи динамичан филм и да се збивања учине блиским данашњем гледаоцу. Можда не треба у детаље препричавати ову причу која је свима позната. Ради подсећања, навели смо је само у основним цртама.
О РЕЖИСЕРУ
Здравко Шотра (редитељ)
Своју дугу и успешну каријеру започео је 1961. године. Прославио се великим бројем ТВ серија, филмова и ауторских остварења. Домаћа публика га посебно памти по данас легендарним серијама "Образ уз образ", "Глумац је глумац", "Више од игре" и "Приче из мајсторске радионице" са чувеним Зораном Радмиловићем у главној улози. Године 1979. режира свој први играни филм - "Освајање слободе".
Шотра слови за једног од најплоднијих телевизијских редитеља у богатој историји ТВ режије на РТБ. Своју редитељску креативност доказао је и опусом који чине десетине играних филмских дела у којима је показао своје редитељско умеће. Следе филмови "Држање за ваздух", "Игмански марш", "Браћа по матери", "Шеста брзина", "Косовски бој", "Дневник увреда", "Лајање на звезде". Режирао је филм "Зона Замфирова", који је са 1.200.000 гледалаца најгледанији домаћи филм свих времена. Године 2003. Здравко Шотра режира филм "Пљачка Трећег рајха" .
О ГЛУМЦИМА
Зоран Цвијановић (Ивко)
Рођен је 1958. године у Београду Филмографија: "Црвена земља", "Лептиров облак", "Луде године", "Личне ствари", "Грозница љубави", "Догодило се на данашњи дан", "Октоберфест", "Борис Годунов", "Др бр. 1: масмедиологија на Балкану", "Полтрон", "Др бр. 2: балканска перестројка", "Граница", "Ми нисмо анђели", "Полицајац са Петловог брда" "Увод у други живот", "Боље од бекства", "Биће боље", "Ни на небу ни на земљи", "Слатко од снова", "Пакет аранжман", "Тамна је ноћ", "Лепа села лепо горе", "До коске", "Бело одело", "Бумеранг", "Муње", "Наташа" "Нормални људи" "1 на 1", "Сјај у очима", "Миле vs. транзиција" (ТВ), "Кад порастем, бићу кенгур", "Испред прве линије".
Срђан Тодоровић (Смук)
Рођен је 1965. године у Београду. Завршио је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Син је барда југословенског глумишта - Боре Тодоровића. Једно време се паралелно бавио глумом и музиком (свирао је бубњеве у познатим београдским бендовима Дисциплина кичме и ЕКВ). Један је од најтраженијих београдских младих глумаца.
Запажене улоге остварио је у познатим филмовима: "Има љубави, нема љубави", "Бал на води", "Догодило се на данашњи дан", "Октоберфест", "Већ виђено", "Заборављени", "Како је пропао рокенрол", "Мала", "Црни бомбардер", "Ми нисмо анђели", "Подземље", "Три летња дана", "Црна мачка, бели мачор", "Византијско плаво", "Три палме за две битанге и рибицу", "Апсолутних 100", "Мртав "ладан", "Рат уживо", "Јагода у супермаркету", "Сиви камион црвене боје", "Потера за срећ(к)ом".
Никола Ђуричко (Неко)
Рођен је у јулу 1974. године. Ожењен је Љиљаном Нешић од јуна 2002. године. Филмографија: "Шта је с тобом, Нина" (1984), "Последњи круг у Монци" (1989), "Госпођа министарка" (ТВ, 1989), "Лајање на звезде" (1998), "До коске" (1998), "Небеска удица" (1999), "Нормални људи" (2001), "Отворена врата" (ТВ, 1994), "Вуковар једна прича" (1994), "Горе-доле" (ТВ, 1996), "Муње!" (2001), "Наташа" (2001), "Бумеранг" (2001), "Виртуална стварност" (2001), "Мртав "ладан" (2002), "Т.Т. синдром" (2002), "Зона Замфирова" (2002), "Кордон" (2002), "Пљачка Трећег рајха" (2004).
Драган Бјелогрлић (Калча)
Рођен је 1963. године у Опову. Драган Бјелогрлић је на филмском платну присутан већи део свог живота. Пред камере је стао са 15 година и од тада одиграо велики број улога. "Браћа по матери", "Како је пропао рокенрол", "Заборављени", "Црни бомбардер", "Балканска правила", "Небеска удица", "Наташа" су филмови по којима га памти домаћа публика.
Последњих година Драган Бјелогрлић се окушао и у улози продуцента. Његов првенац - "Лепа села лепо горе", видело је 800.000 људи, а освојио је и десетак награда на међународним фестивалима. Следећа два - "Ране" и "Рат уживо", такође су постигли знатан успех на благајнама, као и код фестивалских жирија. Његов последњи продуцентски подухват, црна комедија Милоша Радовића "Мали свет", већ је понео специјалну награду жирија Филмског фестивала у Сарајеву и награду фестивала у Новом Саду. Иако је, показало се, успешан на оба плана, Драган Бјелогрлић каже да је пре свега глумац.
Филмографија: "Ледина", "Бобан", "Сиви камион црвене боје", "Потера за срећ(к)ом", "Наташа", "Мљечни пут", "Рат уживо", "Небеска удица", "Ране", "Купи ми Елиота", "Лепа села лепо горе", "Црни бомбардер", "Бал на води", "Бошко Буха", "Чарлстон за Огњенку", "Балканска правила", "Пун месец над Београдом", "Почетни ударац".
Продуцент: "Рат уживо", "Ране", "Лепа села лепо горе", "Ивкова слава".
ТВ: "М(ј)ешовити брак", "Бољи живот", "Горе-доле", "Видео јела, зелен бор", "Заборављени".
Драган Николић (председник општине)
Рођен је у Београду 1943. године. Апсолвент је Академије за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Филмску каријеру отпочиње главном улогом у филму "Кад будем мртав и бео", за коју је награђен на фестивалу у Пули 1968. Глумачко сазревање с низом успелих креација ликова из своје генерације доноси му Октобарску награду града Београда за улогу у филму "Живот је леп". Главне и веће улоге остварио је у више од 30 филмова: "Хороскоп", "Бубе у глави", "Улога моје породице у светској револуцији", "Млад и здрав као ружа", "Кичма", "Национална класа", "Ко то тамо пева", "Бановић Страхиња" – Златна арена у Пули, "Нешто између", "Балкан експрес". Глумио је и у телевизијским филмовима: "Отписани" и "Повратак отписаних". Као члан Београдског драмског позоришта и Атељеа 212, игра у драми "На дну" и у "Мајстору и Маргарити".
Официјелни сајт:
Ивкова слава (2005)
Премијера: 3. новембар 2005. године