Жанр: драма
Трајање: 95 мин.
Првобитни назив: Банатска прича
| Главне улоге: |
Бранислав Трифуновић, Марија Каран, Калина Ковачевић, Игор Ђорђевић, Марта Узелац, Предраг Ејдус, Рада Ђуричин, Војислав Брајовић, Борис Миливојевић, Милорад Мандић Манда, Бода Нинковић, Милица Милша, Бранислав Брстина, Рената Улмански | | Сценарио: | Ђорђе Милосављевић, Тончи Матулић |
| Продуценти: | Љубиша Самарџић |
| Директор фотографије: | Радослав Владић |
| Сценограф: | Вељко Деспотовић |
| Монтажа: | Марко Глушац |
| Режија: | Љубиша Самарџић |
СИНОПСИС
Негде у Банату 1914. године...
Безбрижно детињство Саве (Трифуновић), Марије (Каран) и Петрашина (Ђорђевић) прекида почетак Првог светског рата. Сава и Петрашин и против своје воље одлазе да служе војску Аустроугарске монархије. Четири године после тога, рат је завршен. Сава се враћа кући. Дочекују га Марија и његов најбољи друг Петрашин, који је раније дошао из рата јер је на фронту изгубио руку. Устрептала љубав Саве и Марије оваплоћује се и остварује. На путу њихове потпуне среће испречио се Савин отац (Брајовић), који поред три ћерке не жели да "храни нова гладна уста"!
После туче са оцем, Сава напушта село и одлази преко Тисе у варош. Марија остаје уцвељена и немоћна. Сава у вароши налази посао у млину богатог Гранфилда (Ејдус). Његова ћерка Аница (Ковачевић) бацила је око на Саву. Брижан отац Гранфилд предлаже Сави да се ожени Аницом. Браком са Аницом, Сава би постао зет угледне и старе алзаске породице, као и наследник великог породичног богатства.
Несигуран у своју одлуку, Сава још једном креће на пут до родног села жељан сусрета са Маријом. Она је, међутим, умрла рађајући његово дете, које сад расте у Петрашиновој кући, кући Савиног кума и најбољег друга, који се никад није помирио са неузвраћеном љубављу коју је осећао према Марији.
Обележени ратним искуством и несрећним љубавима, и Сава и Петрашин су изгубљени у сопственом животу, поред мале Дуње, коју обојица сматрају својим дететом.
О ФИЛМУ
Чудесна музичка и животна мелодија банатске равнице.
Са Фестивала у Херцег Новом филм је понео чак шест награда: за најбољу женску улогу, сценографију, костим, камеру, тон и, наравно, ону најзначајнију - Златну мимозу за најбољи филм. Публика на Канли кули бурним аплаузом испратила је филм и у потврду тога наградила га наградом за најбољи филм по мишљењу публике. Изузетну прихваћеност филм је имао и код босанске публике на овогодишњем Сарајево филм фестивалу, на ком је наступио у главном регионалном програму.
Колико су млади глумци успешно понели своје улоге сведоче и признања са Глумачког фестивала у Нишу, где је млада глумица Калина Ковачевић понела награду "Царица Теодора" за најбољу женску улогу. Повељама за изузетну женску и мушку улогу награђени су Марија Каран и Бранислав Трифуновић, а за најбољег дебитанта изабран је Игор Ђорђевић.
Стручни одбор наше Академије филмске уметности и науке за избор домаћег кандидата за учешће у конкуренцији за 77. награду Оскар у категорији дугометражних играних филмова снимљених у земљама ван енглеског говорног подручја одлучио је да српски кандидат буде овај филм.
Премијера: 14. октобар 2004. године