Како су ме украли Немци
Јелена Трипковић – 19.10.2011.
Жанр: мелодрама, ратни
Трајање: 140 мин.
Језик: српски, немачки, енглески
Главне улоге: | Јелена Ђокић, Даглас Хеншал (Douglas Henshall), Светозар Цветковић, Дара Џокић, Миодраг Крстовић, Војислав Брајовић, Гордан Кичић, Нада Шаргин, Борис Исаковић, Маша Дакић, Небојша Миловановић, Власта Велисављевић |
Сценарио: | Милош Радивојевић, Владислава Војновић, Светозар Влајковић |
Режија: | Милош Радивојевић |
СИНОПСИС
Алекс води порекло из некадашње Југославије. Он живи самотњачки, у кући на обали мора. Намерно је порушио све везе са својим претходним животом, а нема воље да изгради нове. Виталан је, образован и даровит, али као осетљиви људи у извесним годинама, помало је мизантроп.
Једног дана у његовом животу појављује се Дита (29), некадашња проститутка која му доводи девојчицу Роми (6). Роми је дете Дитине покојне сестре с којом се Алекс некада сусретао, па Дита сматра да је Роми можда и његово дете. Не желећи да се брине о детету, упркос Алексовом снажном противљењу, Дита малу Роми оставља Алексу. Алекс одлучује да девојчицу одведе у оближњи већи град и тамо је преда центру за социјални рад.
Током пута од куће на обали до центра за социјални рад, Алекс Роми у неколико крупних флешбекова прича причу о свом детињству. Главни јунак Алексове приче је Јелена (22-28), Алексова мајка, а радња се догађа у прошлости, обухватајући период од тренутка кад је Алекс зачет до његове осме године. Поред интимне линије радње, Алекс успут посредно анализира и критикује трагичност социјалног експеримента времена у ком је рођен - корене и развој социјализма у свом завичају, Југославији.
Јелена је најстарије од троје деце домаћице и учитеља у малом граду. Као и њен отац, она се бави тада напредним идејама радничког покрета и припадник је Комунистичке партије. Пред рат, неудата и без значајне везе, она води љубав с политичким истомишљеником Ђорђем (25), доказујући своју еманципованост, и одмах остаје у другом стању. После неуспелих покушаја да се ослободи трудноће, Јелена се удаје за Благоја (23), од ког се разводи убрзо после рођења сина Алекса. Убрзо почиње и рат. Јелена живи код родитеља, и даље се бавећи својом идеолошком делатношћу. Запоставља Алекса, о ком ни други укућани не воде пуно рачуна. Дечак расте занемарен до тренутка кад се у кућу усељава високи немачки официр, припадник окупаторске војске Вернер Краус (35).
Између дечака и официра развија се пријатељство и дете први пут осећа да је вољено јер му Вернер то показује на адекватан начин. Вернер је интелектуалац с образовањем широког спектра, а из хобија се бави ентологијом. Он води дечака у лов на лептире, у биоскоп, свира му на клавиру, чита му пред спавање и, уопште, бави се њиме. Вернер то чини из своје хуманости и емоционалности, али и из чежње за породицом која је остала у Немачкој, а током приче та породица гине у савезничком бомбардовању Берлина.
Упоредо с развојем односа с Алексом, али независно од тога, Вернер улази и у љубавну везу са Јеленом. Због страха од поплаве емоција према интелектуално супериорном човеку, Јелена, комунистички неспособна да узвишени принцип опште љубави према човечанству спроведе у конкретном, свом случају, уништава љубав. То чини користећи Вернерове информације за идеолошко политичке циљеве своје партије. Због тога Вернер буде доведен у веома опасну ситуацију, доживљава велике непријатности и губи чин. Згрожен Јелениним поступком и сломљен личном трагедијом своје породице, Вернер се повлачи у себе. Баријеру његове некомуникативности успева да повремено пређе још само Алекс, још гладнији љубави пошто мајка напушта град.
При крају рата који Немачка губи, док се немачке трупе повлаче, Вернер одлучује да са собом поведе и Алекса. Они кришом напуштају кућу и придружују се немачкој колони која одлази, али колона буде нападнута и митраљирана из авиона и Вернер гине штитећи дечака својим телом. Родбина проналази Алекса и враћа га кући, док се он грчевито опире, не желећи да се одвоји од Вернера.
Тако очовечен после флешбека, Алекс на крају филма поступа супротно својој почетној намери - уместо да Роми остави у центру за социјални рад, одлучује да је усвоји.
Премијера: 19. октобар 2011. године, Центар "Сава" у 20 часова
Препоручите
5.00 (гласова: 9)