Жанр: драма, породични
Трајање: 105 мин.
Награде: Венецијански филмски фестивал 2004. – номинација за Златног лава 2004, италијански национални кандидат за Оскара 2005.
| Главне улоге: |
Ким Роси Стјуарт (Kim Rossi Stuart), Шарлот Ремплинг (Charlotte Rampling), Андреа Роси (Andrea Rossi), Ала Фаерович (Alla Faerovich), Ингрид Апенрот (Ingrid Appenroth) | | Сценарио: | Ђани Амелио (Gianni Amelio), Сандро Петраља (Sandro Petraglia) |
| Режија: | Ђани Амелио (Gianni Amelio) |
СИНОПСИС
Минхен, Баварска - ноћ на железничкој станици. Ђани, помало изгубљен млад човек, преузима свог сина, кога никада дотад није видео и који је спавао у возу на путу за Берлин. Његово име је Паоло и има 15 година, а дотад је живео код мајчине фамилије.
Ђани се управо поново оженио и има дете. Не зна како да се понаша, а Паоло га води, објашњавајући му како да му помогне. Дечак је хендикепиран и иде у специјализовану клинику на рехабилитацију. Одједном почиње да се чудно и насилно понаша, што Ђани не разуме. Ипак их нешто зближава, са невероватним моментима међусобне блискости. Док је Паоло на терапији, Ђани почиње да разуме колико мало зна шта да ради са дечаком. Такође, схвата да више не жели да дечак оздрави само физички. У налету беса Ђани прекида Паолову терапију и одводи га са клинике.
Паоло упознаје младу девојку преко Интернета. Ђани одлучује да они треба да се упознају. Одлазе за Норвешку. Док путују преко мора, Ђани баца у воду Паолов штап који му је помагао при ходу. Ђани признаје Паолу да ће доћи да живи са њим када се врате у Италију. То је почетак новог односа, испуњеног питањима и надом.
О РЕЖИСЕРУ
Ђани Амелио (редитељ)
Рођен је у Калабрији 1945. године у малом месту Сан Пјетро Магисано. Студирао је филозофију, а прва филмска искуства стиче 1960. године као асистент редитеља на "шпагети вестернима" у Шпанији. Прво искуство као редитељ добио је на телевизији RAI у филму "Крај игре" 1970. године. Свој филмски деби направио је 1982. године, после дугогодишњег рада на телевизији, и то филмом "Blow to the heart", погледом на тероризам описан кроз генерацијски јаз између оца и сина.
Добио је мноштво међународних признања, између осталих и три ЕФА награде за најбољи европски филм, Велику награду жирија у Кану ("Крадљивац деце"), венецијанског Златног лава ("Како смо се смејали"), номинацију за Оскара ("Отворена врата") и многе друге.
О ГЛУМЦИМА
Ким Роси Стјуарт (Ђани)
Рођен је 21. октобра 1969. у Риму. Његов отац - Ђакомо Стјуарт, био је глумац, а мајка топ-модел. Познавалац је књижевности и музике (свира трубу). Већ у петој години почео да глуми са својим оцем Ђакомом. Са 14 година напушта родитељски дом и школу да би се посветио глуми. Студирао је позоришну уметност и од 1996. године почиње редовно да ради, посебно у телевизијским продукцијама. Радио је и на великом платну - имао је мању улогу у филму "У име руже".
Међутим, популарност достиже тек филмовима "Карате борац" и "Полицајци". После тих комерцијалних филмова, глуми само у квалитетним остварењима, као што је "Без коже", филм у коме игра човека са психолошким проблемима и који је критика позитивно оценила. Потом ради са легендарним редитељем Антониониом у филму "Са оне стране облака" и у интернационалној продукцији ТВ серије "Црвено и црно".
Последњих година вратио се позоришту представом "Краљ Лир" и раду са најзначајнијим италијанским глумцима као што је Тури Феро у делу "Посетилац". Филмографија: 2003. Pinocchio - Roberto Benigni, 1999. La ballata dei lavavetri - Peter Del Monte, 1998. I Giardini dell’eden - Alessandro D’Alatri, 1996. Poliziotti - Giulio Base, 1995. Cuore cattivo - Umberto Marino, Aldilа delle nuvole - Michelangelo Antonioni, 1993. Senza pelle - Alessandro D’Alatri, 1991. Un’altra vita - Carlo Mazzacurati.
Шарлот Ремплинг (Никол)
Позната је британска глумица. Филмографија: 2003. The Statement - Norman Jewison, Swimming pool - Fransois Ozon, 2001. Sous le sable - Fransois Ozon, 1998. La Cerisaie - Michael Cacoyannis, 1987. Angel heart - Alan Parker, 1986. Max mon amour - Nagisa Oshima, 1984. Vive la vie! - Claude Lelouch, 1980. The Verdict - Sidney Lumet, 1981. Stardust memories - Woody Allen, 1977. Un taxi mauve - Yves Boisset, 1976. Orca / The Killer whale - Michael Anderson, Foxtrot - Arturo Ripstein, 1975. Farewell, my lovely - Dick Richards, La chair de l’orchidee - Patrice Chereau, 1974. Il portiere di notte - Liliana Cavani, Yuppi du - Adriano Celentano, 1973. Zardoz - John Boorman, Giordano Bruno - Giuliano Montaldo, 1971. Addio fratello crudele - Giuseppe Patroni Griffi, 1969. La caduta degli dei - Luchino Visconti, 1968. Sequestro di persona - Gianfranco Mingozzi, 1965. Georgy girl - Silvio Narizzano.
Андреа Роси (Паоло)
Има 16 година и рођен је у Риму, где данас живи и студира. Обожава пливање и шампион је у својој категорији. Приметио га је асистент редитеља док је пливао у базену. Андреа је био једини кандидат за улогу Паола у филму. Интересују га и игрице и музика. Обожава Васка Росија - једну од његових песама пева у филму "Кључеви од куће", који је његов први филм.
Официјелни сајт:
Chiavi di casa, Le (2004)
Премијера: 7. јула 2005. године у биоскопу "Балкан"