Жанр: комедија, драма, ратни
Трајање: 89 мин.
Земља порекла: Немачка
Главне улоге: | Хелге Шнајдер (Helge Schneider), Улрих Михе (Ulrich Muche), Силвестер Грот (Sylvester Groth), Адријана Алтарас (Adriana Altaras) |
Сценарио: | Дени Леви (Dani Levy) |
Режија: | Дени Леви (Dani Levy) |
СИНОПСИС
Дана 25. децембра 1944. Берлин је у рушевинама и чини се да је рат у потпуности изгубљен. Министар пропаганде др Јозеф Гебелс (Силвестер Грот) свестан је да је земљи потребно неко охрабрење и већ има идеју: фирер (Хелге Шнајдер) ће одржати ватрени новогодишњи, који ће се преносити у целој земљи, и који ће својим жаром да мобилише људе и врати им вољу за ратовањем. Кулиса ће бити цртеж нетакнутог Берлина у његовом пуном сјају.
Проблем је у томе што је Адолф Хитлер само сенка своје пређашње величине. Деморалисан и депресиван, крије се у својој канцеларији и избегава контакт с јавношћу. Једини човек који може да му помогне је Јеврејин, глумац Адолф Гринбаум (Улрих Михе), који му је држао часове глуме на почетку његове политичке каријере.
Запањеног Гринбаума извлаче из концентрационог логора Заксенхаузен и доводе у председничку канцеларију. Пре него што ће га Гебелс примити и открити му свој план, Гринбаума прво шаљу под туш и дају му сендвич са сиром и – шунком. Након што чује о чему се ради, он прихвата задатак, али под условом да његова супруга Елза (Адријана Алтарас) и деца Адам, Јудит, Јакоб и Бени буду пуштени из логора и живе с њим. Гебелс невољно прихвата.
На почетку необичне сарадње Гринбаум, који мора да се оправда својој породици која никако не може да схвати зашто не искористи савршену прилику да убије фирера, "пропише" Хитлеру ношење тренерке и вежбе опуштања. Међутим, већ први дан почиње инцидентом - фирер је испровоцирао свог инструктора речима: "Зашто се не браните? Зашто се Јеврејин не брани?", а изнервирани Гринбаум га је тако треснуо да се овај онесвешћен срушио на под. Гринбаум је уверен да му је судбина запечаћена, али кад дође себи, Хитлер прелази преко инцидента. Међутим, обојица знају да све што се дешава пажљиво прате Гебелс, Шпер (Штефан Курт), Химлер (Улрих Ноетен) и Борман (Удо Крохвалд). Алберт Шпер је посебно забринут због тога шта Јеврејин ради фиреру, и једва да може да издржи да посматра то понижавање.
У међувремену, Гринбаум почиње с психотерапијом којом враћа Хитлера у тешко детињство. Савршена прилика се указује кад диктатор затвори очи: Гринбаум нечујно зграби гвоздени тег за папире и спреми се да зада смртоносан ударац, али баш у том тренутку навиру Хитлерова трауматична сећања и натерају му сузе на очи. Иза маске бездушног монструма Гринбаум први пут назире јадног човека и спушта своје оружје. Заједнички рад се наставља, баш као и емоционална вртешка и стална измена моћи између "великог" фирера и "безначајног" Јеврејина. Међутим, Гринбаум почиње да схвата да је и те како важан и захтева већу цену – ослобађање свих затвореника из Заксенхаузена.
Гебелс је ван себе од беса због те уцене, па шаље Гринбаумову породицу назад у логор. Проблем је у томе што Хитлер одбија другог учитеља и захтева да му врате "његовог Јеврејина", па је Гебелс присиљен да попусти и врати Гринбаума, обећавајући да ће удовољити његовим захтевима. Међутим, Гебелс и Химлер планирају убиство ослабљеног фирера тако што ће поставити бомбу испод позорнице, а кривицу свалити на Гринбаума. И инструкције су све жешће. Гринбаум тера Хитлера да пузи на све четири и лаје као пас. Никакво понижење није претерано за фирера, који све чешће изражава своја најдубља осећања и открива сва понижења која је претрпео од оца. Његове присталице су све забринутије због таквог развоја догађаја, али их Гебелс уверава да фирер не прави будалу од себе, него учи најмодерније глумачке технике.
Алберт Шпер, који је прислушкивао Гебелса, али је разумео само део разговора, упозорава Хитлера (који се опушта у пенушавој купки) на наводни Гринбаумов план да га убије. Испрва Хитлер не жели да верује, али се још исте вечери суочава с Гринбаумом, који га убрзо уверава у апсурдност такве оптужбе. Хитлерово расположење се брзо мења и диктатор почне да плаче уз Гринбаумов кревет: "Тако сам усамљен... Нова година... Међународни односи... Изгубљени су толики животи...", и као дете се увуче испод покривача. Елза Гринбаум прво отпева Хитлеру јеврејску успаванку, а затим му на лице чврсто притисне јастук. У последњем тренутку супруг је ипак заустави: "Радиш исто оно што ради и он – убијаш беспомоћно људско биће."
Следећег јутра свиће велики дан Хитлеровог говора. За време припрема и уређивања за емитовање, случајно је обријано пола Хитлерових бркова. То га толико обесхрабри да остане без гласа. Сада Гринбаум, који је скривен испод позорнице с микрофоном, мора да изрецитује ватрени говор док фирер отвара уста и махнито гестикулира с говорничке бине. Све је у реду док Гринбаум не почне да одступа од написаног и увежбаног говора, дајући једно сасвим друго тумачење ситуације у Немачкој. Будући да изгледа као да речи излазе из Хитлерових уста, гомила остаје видно запањена...
О ФИЛМУ
О времену Хитлерове владавине Немачком никад није речено ништа смешно, али овај филм ће то променити. Режисер Дени Леви представља своју измишљену, субјективну и провокативно одважну интерпретацију историје. Након успешне немачко-јеврејске комедије "Alles auf Zucker!" (која је освојила бројне награде), Леви опет доказује да осетљиве теме, као што је националсоцијализам, могу да се обраде кроз субверзиван хумор, а Леви аналитичком оштрином беспоштедно исмева нацистичког вођу. Глумачку екипу предводе Хелге Шнајдер, који бриљира у улози Адолфа Хитлера, и награђивани глумац Улрих Михе ("Животи других"), који глуми професора Адолфа Гринбаума.
БЕЛЕШКЕ РЕЖИСЕРА
Фирер је бесмртан, барем у нашим мислима. Трауме из тог периода биле су повод невероватних нагађања и непрекинутог интересовања за нашу историју, што се показало и кроз филмове "Коначни пад", "Sophie Scholl: The Final Days", "Подморница" и друге. Кад је Спилберг снимио "Шиндлерову листу", био сам један од "ортодоксних" критичара који је био против тога да се снима филм о холокаусту. Будући да сам Јеврејин, сматрао сам да је такво приказивање мука и понижења на филму једна велика лаж и заваравање, чак и ако је приказ реалан.
Променио сам став после Бенинијевог филма "Живот је леп", у којем је холокауст апстрахован и послужио је као призма за трагикомичан приказ односа између сина и оца. Бенини ни у једном тренутку није покушао да тврди да је његово виђење тог страшног времена реално, него је једну поетичну бајку сместио у концентрациони логор и на тај начин показао да је неискварена машта неуништива.
Прича и околности у филму "Мој фирер" су измишљени. Филм говори о људској драми и моралној трагедији тог времена, у каквој су околини и с каквим етичким вредностима су одрастале вође и следбеници националсоцијализма, ко су уопште били људи одговорни за стравичне злочине, људи који су уништили милионе живота, и како је уопште било могуће да у толикој мери очарају милионе Немаца да их прате. Иако је прича измишљена, психоанализа коју спроводи "терапеут" Гринбаум заснива се на чињеницама.
У руке ми је дошла књига Алис Милер, једног од најпознатијих психолога данашњице, "For Your Own Good: Hidden Cruelty in Child Rearing and the Roots of Violence", у којој једно поглавље говори о Хитлеровом детињству и "црној педагогији". Њено темељно истраживање даје опис везе између понижења која је доживео у детињству и његове касније жеље за осветом, коју је спровео у дело користећи цео државни систем.
Већ неко време сам се питао због чега нико досад није снимио филм, комедију или драму, о тој вези. Ја сам као средство за то хтео да искористим комедију, јер верујем да је она субверзивнија од трагедије. Она нуди много тога што не би било могуће изразити кроз аутентичан приказ те тешке ситуације. Чињеница је да је Хитлер имао учитеља глуме пре и након што је преузео власт. Његово име било је Пол Дефринт (аутобиографија "Мој ученик Адолф Хитлер"), а у филму је постао Јеврејин Гринбаум.
О ГЛУМЦИМА
Хелге Шнајдер (Адолф Хитлер)
Као врло надарен ученик је већ са 16 година почео да студира клавир, али је прекинуо студије да би се бавио другим стварима. Године 1977. почео је с турнејама као музичар и певач; свирао је клавир као пратњу уз пројекције немих филмова, свирао је за радио и телевизију, компоновао је музику за филмове, сопствене бендове и остало, а 1984. почео је да наступа као музичар и комичар.
Године 1989. издао је први албум - "Seine Grobt en Erfolge", а у следеће три године издао их је још пет. Шнајдер је 1992. постао један од најпознатијих немачких уметника, захваљујући албуму "Guten Tach". Аутор је осам књига, а 2003. је добио похвале за свој први позоришни комад, "Mendy – Das Wusical". После дебија у филму "Johnny Flash" (1986), све више се бави филмом. Године 1987. дебитовао је као режисер филмом "Stangenfieber".
Улрих Михе (Адолф Гринбаум)
Студирао је глуму. Каријеру је почео као позоришни глумац. Бриљирао је у класичним комадима према делима Гетеа, Грилпарцера и Лесинга, затим комедијама Карла Штернхајма, Оскара Вајлда и Јасмин Резе. Поред тога, глумио је у више од 50 филмова у биоскопима и на телевизији. Пробој у земљи му је донела улога у филму Хермана Шохеа "Halfte des Lebens", а светску популарност стекао је филмом Бернхарда Викија "Das Spinnennnetz" (за коју је добио Баварску филмску награду). Од 1997. године редовно се појављује у телевизијској серији о форензичарима - "Der Letzte Zeuge", у улози др Колмара, за коју је, међу осталима, добио Немачку телевизијску награду. Последњи филм у којем је глумио је "Животи других" (2005), а улога Герда Визлера, шпијуна Штазија, донела му је Европску филмску награду, Баварску и Немачку филмску награду, и филмску награду "Бернард Вики" за најбољег главног глумца.
Официјелни сајт
Mein Fuhrer - Die wirklich wahrste Wahrheit uber Adolf Hitler (2007)
Премијера: 28. јун 2007. године, Дворана културног центра и Академија 28