Жанр: драма
Трајање: 92 мин.
Премиса: Постоје закони јачи од прописаних. Велики су то знали још док су били деца...
| Главне улоге: |
Марија Вицковић, Бранислав Трифуновић, Светозар Цветковић, Ирфан Менсур, Сергеј Трифуновић, Петар Божовић, Дарко Рундек, Варја Ђукић, Андрија Милошевић, Дубравка Вукотић, Павле Илић | | Сценарио: |
Никола Вукчевић, Ирина Стојковић-Кикић, Бранислав Глумац (роман "Загрепчанка") |
| Режија: | Никола Вукчевић |
СИНОПСИС
Синопсис, у три реченице:
Маријана је лепа и богата девојка. Бави се проституцијом на високом новоу, с елитном клијентелом. Игром околности, сусреће Вању, младог вајара, и међу њима се јавља привлачност.
Синопсис, укратко:
Маријана је лепа и богата двадесетпетогодишња девојка. Када је имала 16 година, кратка љубавна афера са шефом њеног оца претворила се у трауму.
Маријанин отац, гинеколог, тада није урадио ништа да заштити своју кћер - а за то ћутање и "дискрецију" добио је од свог шефа прилику за брзо напредовање и учествовање у скупим илегалним абортусима. Поред тога, добио је и Маријанину мржњу за сва времена.
Данас, десет година касније, на основу свега тога - Маријанина породица је богата, успешна и омиљена у тзв. елитном друштву, а њен отац је чувени гинеколог који сарађује с многим приватним клиникама и има специјалну клијентелу.
На другој страни, Маријана је израсла у лепу и веома привлачну девојку, студира медицину - и свом оцу се свети на свој необичан начин: проституишући се искључиво с његовим колегама, не би ли то угрозило очеву репутацију (сматрајући да је то једини могући начин за освету). Она је свесна да то није прави начин за освету - јер се ни сама не осећа најбоље у свему томе, али у недостатку друге могућности ипак не посустаје.
Маријана упознаје младића Вању, скулптора из предграђа, у кога ће се заљубити и који ће јој отворити просторе љубави и поверења, постајући специфичан разлог да она престане са својим начином освете.
Ипак, та два света - свет проституције и освете на једној страни и свет Вање и љубави на другој - неће моћи да живе заједно. Долази до сукоба с могућностима за настанак још тежих последица.
Својим ликовима и фабулом овај филм говори о једном тешком времену у коме је све на продају; истовремено говори о љубави, која је једини пут за избављење из балканског лудила.
О ФИЛМУ
Непосредне припреме за снимање овог пројекта трајале су око годину дана. Потешкоће су постојале због економске кризе у Црној Гори, као и услед дуготрајног одсуства црногорске кинематографије (више од 15 година). Ипак, један број младих и филмски школованих људи окупио је велики број партнера с простора Балкана (Црна Гора, Србија, Хрватска, Словенија) уз донације Министарства културе Републике Црне Горе, Владе Црне Горе, главног града Црне Горе - Подгорице, као и уз помоћ спонзора и прикупио део новца и доста добре воље и енергије, успевши да обезбеди добре услове за снимање филма, монтажу и већи део постпродукције.
Ово је један од првих филмова у Црној Гори након веома дуго времена, али и пројекат који је први пут саставио овако велик број уметника и институција с простора бивше СФРЈ.
Филм је сниман на десетак локација у Подгорици и околини, као и у Паризу, на врху Ајфеловог торња.
О РЕЖИСЕРУ
Никола Вукчевић (редитељ)
Рођен је 1974. године у Подгорици. Редитељ је и магистар драмских уметности. Вукчевић је члан Одбора за филм Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ) и уметнички директор Градског позоришта из Подгорице. Дипломирао је на Одсеку за филмску и позоришну режију Академије уметности у Новом Саду 1998. године.
Као уметник мултимедијалног редитељског образовања и опредељења учествовао је у шездесетак пројеката: редитељ је десетак позоришних представа (приказаних на фестивалима као што су Будва град театар, Инфант, Exit и слично и извођених у Атељеу 212, новосадском СНП-у, позоришту "Бошко Буха" и Зетском дому), четири краткометражна играна филма и једне ТВ драме (приказаних на фестивалима и телевизијама у земљи и иностранству), те двадесетак получасовних документараца на Првом програму РТВ ЦГ. Награђен је бројним домаћим и страним наградама.
Бави се режијом и продукцијом музичких и рекламних спотова. "Поглед са Ајфеловог торња" је његов први целовечерњи играни филм.
О ГЛУМЦИМА
Светозар Цветковић
Цветковић је један од најзначајнијих глумаца простора бивше СФРЈ. Управник је београдског позоришта Атеље 212. Играо у преко 40 позоришних представа, 30 филмова и 20 ТВ драма. Добитник је многих домаћих и међународних награда из домена драмских уметности.
Петар Божовић
Један је од најзначајнијих глумаца с простора бивше СФРЈ. Играо је у преко 60 филмских и ТВ улога и преко 30 позоришних представа. Добитник је свих најзначајнијих струковних и државних награда.
Андрија Милошевић
Милошевић је црногорски глумац млађе генерације, представник првих црногорских школованих глумаца (ФДУ Цетиње). Играо је у преко 20 позоришних представа (у Црногорском народном позоришту, Градском позоришту, Атељеу 212, Никшићком позоришту, Зетском дому, Звездара театру) и ТВ серији "Мјешовити брак". Добио је награду Удружења драмских умјетника Црне Горе за 2002.
Марија Вицковић
Црногорска глумица млађе генерације играла је у десетак позоришних представа. Апсолвирала је глуму на ФДУ Београд (класа Предрага Бајчетића). Играла је главне улоге у представама: Невјеста од вјетра, Иномината и Галеб. Ово јој је прва главна улога на филму.
Дарко Рундек
Рундек је редитељ, музичар и глумац. Дипломирао је позоришну режију, али је велику славу и успех стекао бавећи се музиком (вођа некадашњег познатог хрватског рок састава "Хаустор"). Писао је музику за филмове и позоришне представе. Глумио је у неколико филмова.
Бранислав Трифуновић
Дипломирао је глуму у класи Петра Банићевића на Академији уметности у Новом Саду. Глумио је у великом броју представа у Новом Саду, Сомбору и Београду. Играо је у неколико филмских пројеката, између осталог, имао је и главну улогу у филму "Јесен стиже, дуњо моја".
Поред наведених глумаца, допринос овом филму дали су и Сергеј Трифуновић, Драгана Мркић ("Официр са ружом", "Искушавање ђавола"), Дубравка Вукотић, Ирфан Менсур, Лена Богдановић, Марина Буквички, Нада Вукчевић.
Официјелни сајт:
Pogled sa Ajfelovog tornja (2004)
Премијера: 28. септембра 2005. године у Центру "Сава"