Потера за срећ(к)ом

Жанр: комедија
Трајање: 97 мин.
Бонус: Свака купљена улазница је уједно и срећка за велику наградну игру!

СИНОПСИС

У изнајмљеном стану у Београду живи Срећко, који увек игра исту лото комбинацију у нади да ће једног дана освојити премију. У њега је заљубљена Вишња, локална продавачица лото листића. Једне вечери Срећко добија премију вредну неколико милиона евра. Међутим, сплетом несрећних околности, добитнички листић доспева у руке Жилета и Салета, власника локалног кафића. Неспремни за управљање толиким новцем, они с тикетом одлазе на Крф у нади да ће их грчко острво пословно надахнути. Пут Крфа, за тикетом, крећу и два београдска "контроверзна бизнисмена".

О ФИЛМУ

Филм "Потера за срећком" остварен је у продукцији Intermedia network-а и МТС-а, режирао га је Милорад Милинковић ("Мртав "ладан"), који је заједно с Војом Жанетићем (жив и здрав) аутор сценарија. Филм је сниман током лета 2005. године у Београду и на Крфу, а помогли су га Министарство културе владе Републике Србије, Дунав осигурање, Телеком Србија и Државна лутрија Србије.

"Потера за срећком" је у техничком и продукционом смислу први српски филм дигиталне ере. Сниман је "HD" техником и потом пребачен на филмску траку како би се "вртео" у домаћим биоскопима. Потпуно је спреман за емитовање у дигиталним биоскопима (какви у Србији још увек не постоје, али који су будућност светског биоскопског филма), а трошкови производње таквих филмова у будућности могли би се покрити зарадом оствареном од биоскопских улазница чак и у Србији.

Стога је повратак публике у биоскоп један од приоритета аутора овог пројекта. "Потера за срећком" појављује се у тренутку када продаја биоскопских улазница у Србији бележи најслабије резултате од времена када је "Ђенка донео тон филм". То је филм који гледаоца претвара у нешто више од обичног посматрача, а српској кинематографији даје нову наду. Од свега тога је, међутим, важније да ли су Срећко и његово друштво нашли праву срећу, о чему можемо да разговарамо након што погледате филм.

О РЕЖИСЕРУ

Милорад Милинковић (редитељ и сценариста)
Рођен је 1965. године у Београду. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, одсек режија. Студентски филмови: "Underground", "Одлазак" и "Каква омладина!", а дипломски филм "Сатан Панонски" постиже велики успех и бива позван - као једини филм из бивше Југославије - на Бијенале у Барселони. Режирао је и више кратких филмова. "Мртав "ладан" је његов први дугометражни играни филм.

Режирао је ТВ серије "Рок дезертери", "Рокументи", "Паралелни светови", "Казнени простор" (документарна серија), "Црни Груја", "Мртав "ладан", ТВ драму "Балканске импресије", као и серију о рок бенду "Забрањено пушење".

Режирао је следеће позоришне представе: "Happy night", "Београдске приче", "Било једном у Београду", "Зиги, звездана прашина" и "Љубавник". Режирао је и преко 100 видео спотова и један је од најцењенијих режисера у тој области.

О СЦЕНАРИСТИ

Воја Жанетић (сценариста)
Рођен је 1963. године у Београду. Студирао је Филозофски факултет у Београду. Написао је сценарио за представе Индексовог радио-позоришта: "Источно од Рајха", "Тамо далеко је сунце" (с Драгољубом С. Љубичићем), "Брат и мир", "Свет или ништа" (с Драгољубом С. Љубичићем), "Опроштајни концерт" (с Драгољубом С. Љубичићем).

Писао је колумне за новине "Дневни телеграф", "Европљанин" и НИН. Аутор је и књиге дечјих прича – "Бића о којима мало знамо". Добитник је награде "Бранко Ћопић" за сатиру и "Невенове" награде за дечју књижевност. Од 1992. године бави се адвертајзингом у агенцијама "Saatchi & Saatchi" и "Ogylvi & Mother". Био је и адвертајзинг саветник БКТВ и "Хемофарма", а од 1997. године власник је сопственог креативног студија. Сувласник је и директор Адвертајзинг агенције "Мозаик". Добитник је бројних награда у тој области.

О ДИРЕКТОРУ ФОТОГРАФИЈЕ

Горан Воларевић (директор фотографије)
Рођен је 1967. године у Београду. Дипломирао је на Академији драмских уметности у Београду. Дебитовао је остварењем "Јасмина и рат" у режији Динка Туцаковића. Филмографија: "The Rubber Soul Project" (2004), "Пољупци" и "Сиви камион црвене боје", за који је награђен на Херцегновском фестивалу 2005. године.

О ГЛУМЦИМА

Катарина Радивојевић (Цица)
Рођена је 1979. године у Београду. Већ са 11 година добила је прву улогу у филму "Полицајац с Петловог брда", од кога је касније направљена ТВ серија која се приказивала две године. Завршила је Факултет драмских уметности у Београду, а улогама у филмовима "Лавиринт", "Зона Замфирова", "Пљачка Трећег Рајха" постала је једна од најпознатијих младих глумица. Такође, играла је и у филму грчко-немачке копродукције "Умри бољи, умри последњи" грчког редитеља Василиса Блуимиса. У позоришту је остварила улоге у представама "Комендијаши" и "Два витеза из Вероне". Снимила је ТВ емисије "Лола" и "Класа 2002", а радила је и неколико рекламних кампања.

Слободан - Бода Нинковић (Сале)
Рођен је 1956. године у Смедереву. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду. Од 1995. је стални члан у рангу првака драме Југословенског драмског позоришта, где је играо у следећим представама: "Богојављенска ноћ", "Лажни цар Шћепан Мали", "Троил и Кресида", "Буре барута", "Пуњене тиквице", "Супермаркет", "Галеб", "Молијер – други живот". Гостовао је и у другим позориштима, где је у од 1986. до данас учествовао у педесетак премијера: "Озлоглашена породица", "Дуго путовање у Јевропу", "Свети Георгије убива аждаху", "Мандрагола", "Лаки комад" и многи други.

На филму је остварио запажене улоге у 24 филма: "Браћа по матери", "Ми нисмо анђели", "Мртав "ладан", "Made in YU" (шведска продукција), као и ТВ серијама "Вук Караџић", "Доме, слатки доме", "Срећни људи", "Лирика" и "Казнени простор".

Срђан Тодоровић (инспектор)
Рођен је у Београду 1965. године. Завршио је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Једно време се паралелно бавио глумом и музиком (свирао бубњеве у познатом београдским бендовима Дисциплина кичме и ЕКВ). Један је од најтраженијих београдских младих глумаца.

Глумио је у познатим филмовима: "Има љубави, нема љубави", "Бал на води", "Догодило се на данашњи дан", "Октоберфест", "Већ виђено", "Заборављени", "Како је пропао рокенрол", "Мала", "Црни бомбардер", "Ми нисмо анђели", "Underground", "Три летња дана", "Црна мачка, бели мачор", "Три палме за две битанге и рибицу", "Апсолутних 100", "Мртав "ладан".

Милена Павловић (Вишња)
Рођена је 1972. године у Београду, где је и завршила Факултет драмских уметности. Павловићева је свестрана глумица, јер су у њеној каријери у подједнакој мери заступљени позориште, филм и телевизија. Играла је у филмским комедијама Срђана Драгојевића "Ми нисмо анђели" (I и II део) и у филмовима: "Лепа села лепо горе", "Пакет аранжман", "Underground", "Дезертер" и "Држава мртвих".

Стални је члан Београдског драмског позоришта. Представе: "Човек, звер и врлина", "Време чуда", "Мишоловка", "У поверењу", "Арсеник и старе чипке", "Родољупци", "Приватни животи" итд. Глумила је и у телевизијским драмама "Иван", "Провалник" и "Девојка с лампом". Као ћерка славног редитеља, и Милена се опробала у том послу и режирала три представе: "Госпођица Јулија", "Пијаниста" и "Троје".

Драгољуб Љубичић Мићко (Вито)
Рођен је 1962. године у Београду. Студирао је Правни факултет у Београду и паралелно се бавио маркетингом, сценским радом и музиком. Од 1982. до 1985. бавио се музиком у групама "Петар и зли вуци" и "Капетан Белканто", а од 1984. године је глумац и косценариста у "Индексовом радио-позоришту".

Године 1985. постао је један од оснивача, а потом и директор маркетиншке агенције "Тим талената". На "Радио Пингвину" је имао ауторску емисију "Комплексна личност – Карабаћо Баћарди". У режији Желимира Жилника глумио је насловну улогу у филму "Тито, по други пут међу Србима". Аутор је књиге "Национални парк Србија".

Никола Вујовић (Срећко)
Рођен је 1979. године у Ваљеву и, као што је случај с већином његових колега, није ни сањао да ће уписати ФДУ из првог покушаја. Међутим, то се догодило и недавно је дипломирао у класи Владимира Јевтовића. Пружила му се шанса да заигра поред бардова домаћег глумишта у представама "Ципеле од кенгурове коже", "Мала љубав за мене или шта плаши Винсента Прајса", "Цветови зла", "Млетачки трговац". Открива да је имао малу, али запажену улогу у ТВ серији "Казнени простор". Играо је у новом филму Раше Андрића "Кад порастем, бићу кенгур".

Драган Бјелогрлић (Дон)
Рођен је 1963. године у Опову. Драган Бјелогрлић је на филмском платну присутан већи део свог живота. Пред камере је стао са 15 година и од тада одиграо велики број улога. "Браћа по матери", "Како је пропао рокенрол", "Заборављени", "Црни бомбардер", "Балканска правила", "Небеска удица", "Наташа" су филмови по којима га памти домаћа публика.

Последњих година Драган Бјелогрлић се окушао и у улози продуцента. Његов првенац - "Лепа села лепо горе", видело је 800.000 људи, а освојио је и десетак награда на међународним фестивалима. Следећа два - "Ране" и "Рат уживо", такође су постигли знатан успех на благајнама, као и код фестивалских жирија. Његов последњи продуцентски подухват - црна комедија Милоша Радовића "Мали свет", већ је понела специјалну награду жирија Филмског фестивала у Сарајеву и награду фестивала у Новом Саду. Иако је, показало се, успешан на оба плана, Драган Бјелогрлић каже да је пре свега глумац.

Гордан Кичић (Жиле)
Рођен је у Београду 1977. године, где је и дипломирао глуму на Факултету драмских уметности. Играо је у следећим филмовима: "До коске", "Небеска удица", "Дорћол Менхетн", "Рат уживо", "Механизам", "Она воли Звезду", "Мала ноћна музика", "Лавиринт". У позоришту је остварио запажене улоге у представама: "Љубавно писмо", "Бајка о цару и славују", "Буба".

Срђан Милетић (Сима Џаро)
Рођен је у Београду 1968. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Стални је члан ансамбла позоришта Атеље 212. Имао је ангажман у позоришним представама: "Ваљевска болница", "Колубарска битка", "У потрази за Марселом Прустом", "Кабаре ЈДП-а", "Хлеб и со", "Престаће ветар", "Ћелава певачица", "Нови светски поредак", "Било једном у Београду", "Ловац на јелене", "Књегиња од Фоли Бержера", "Време чуда", "Грађанин племић" и друге.

Остварио је улоге у филмовима: "Резервни официр", "Сенке успомена", "Кад порастем, бићу кенгур". Играо је и у ТВ серијама: "Другарица министарка", "Волим и ја неранџе но трпим (Црногорци у Београду)", "Казнени простор", "Никад извини", "Миле против транзиције", "Црни Груја". Дугогодишњи је водитељ и аутор емисија на Радију Б92.

Исидора Минић (Весна)
Рођена је 1973. године у Београду, где је завршила Факултет драмских уметности. У позоришту је остварила следеће улоге: "Избирачица", "Сан летње ноћи", "Мизантроп", "Школа за жене", "Кнегиња од Фоли Бержера", "Егзибициониста", "Отац", "Марија Стјуарт", "Дивљи мед", "Породичне приче", "Смртоносна мотористика", "Ромео и Јулија, "Радован Трећи", "Анђела". У Подгорици је играла у представама: "Електра" (Стеријина награда за глуму 2000), "Дон Жуан се враћа из рата" и "Обломов". Глумила је у филмовима: "Лајање на звезде", "Точкови", "Пљачка Трећег Рајха", "Балканска браћа", а на телевизији у следећим серијама: "Казнени простор", "Црни Груја" и "Миле против транзиције".

Милутин - Мима Караџић (Вукота)
Рођен је 1955. године у Бијелом Пољу. Играо је у позоришним представама: "У цара Тројана козје уши", "Просјачка опера", "Кнегиња од Фоли Бержера", "Само ви ајте, а ми ћемо грактат и арлаукат", "Мјешовити брак", "Анђела", "Фредерик или булевар злочина", "Тре сореле".

Глумио је у филмовима: "Како сам систематски уништен од идиота", "Давитељ против давитеља", "Војници", "Друга Жикина династија", "Лепота порока", "Мајстор и шампита", "Хајде да се волимо", "Октоберфест", "Случај Хармс", "Атоски вртови - преображење", "Тесна кожа 4", "Полицајац с Петловог брда", "Проклета је Америка", "Три карте за Холивуд", "Све је за људе" и другим.

Дарко Томовић (Ђоле)
Рођен је 1963. године у Београду. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1989. године у класи професора Владимира Јефтовића. Стално је запослен у Народном позоришту у Београду. Глумио је у филмовима: "Три палме за две битанге и рибицу", "Повратак лопова", "Рат уживо", "Лепа села лепо горе", "Електра" и многим другим.

Остварио је значајне улоге и у ТВ серијама: "Бољи живот 2", "Вук Караџић", "Казнени простор", "Сазвежђе белог дуда" и многе друге. Представе: "Интимус", "Три сестре – сто година после", "Сабирни центар", "Хасанагиница".

Вјера Мујовић
Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду. Учествовала је на многим домаћим и страним фестивалима. На Фестивалу "Златни витез" у Москви добила је награду за набољу глумицу. Позоришне улоге: "La Venexiana", "Девојке", "Девојка и смрт", "Кабаре", "Успавана лепотица", "Мачка у џаку", "Чаробњак из Оза", "Свети Сава", "In-out", "Алиса у Земљи чуда", "Сан и слава", "Снежна краљица", "Цар Тројан", "Оливер Твист", "Лолита", "Три мускетара", "Књига о џунгли", "Трн у оку Силвије Плат", "Царев заточеник", "Принцеза Анастазија".

Филмске и ТВ улоге: "Бејби Дол", "Гидра", "Владимир и Косара", "Свет", "Јулија", "Два сата квалитетног програма", "Имагинације", "Колибас", "Лаку ноћ", "Кровови, бомбе и Пушкин", "Le Biftec", "Меда у великој плавој кући", "Мина", "Рођен као ратник".

Зорана Бећић
Рођена је 1981. у Сарајеву. Завршила је Факултет драмских уметности у Београду. Играла је у филмовима: "Мала ноћна музика" и "Добре намере" (ТВ филм) и ТВ серијама "Мјешовити брак" и "Шта ми спремаш". Остварила је улоге у позоришним представама: "Комендијаши", "Ташана" – награда на Фестивалу Борини дани, "Мачак у чизмама" и "Фредерик или Булевар злочина".

Драган Николић (Бос)
Рођен је у Београду 1943. године. Апсолвент је Академије за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Филмску каријеру отпочиње главном улогом у филму "Кад будем мртав и бео", за коју је награђен на Фестивалу у Пули 1968. године. Глумачко сазревање с низом успелих креација ликова из своје генерације доноси му Октобарску награду града Београда за улогу у филму "Живот је леп". Главне и веће улоге остварио је у више од 30 филмова: "Хороскоп", "Бубе у глави", "Улога моје породице у светској револуцији", "Млад и здрав као ружа", "Кичма", "Национална класа", "Ко то тамо пева", "Бановић Страхиња" – Златна арена у Пули, "Нешто између", "Балкан експрес". Глумио је и у телевизијским филмовима: "Отписани" и "Повратак отписаних". Као члан Београдског драмског позоришта и Атељеа 212 игра у драми "На дну" и у "Мајстору и Маргарити".

Мира Бањац (баба)
Рођена је у Ердевику 1929. године. Припада првој генерацији глумаца која је завршила Позоришну школу у Новом Саду. Наступала је у позориштима у Сремској Митровици, Бањалуци и Новом Саду, а од 1970. године члан је Атељеа 212 у Београду. Поред глуме у позоришту, за шта је добила низ признања, играла је и у низу телевизијских драма и серија, као и на филмовима: "Чувар плаже у зимском периоду", "Мајстори, мајстори", "Сјећаш ли се Доли Бел?", "Балкански шпијун", "Лазар", "Варљиво лето "68", "Јагоде у грлу", "Лепота порока", "За сада без доброг наслова", "Дневник увреда", "Вуковар - једна прича", "Буре барута", "До коске", "Нож", "Сељаци". Добитница је двеју Стеријиних награда и Октобарске награде Новог Сада.

Светислав - Буле Гонцић (газда стана)
Рођен је 1960. у Кладову. Први пут је крочио у свет филма када је имао само десет година. Са Славком Штимцем играо је у драми Бранка Бауера "Зимовање у Јакобсфелду". Убрзо је уписао глуму на ФДУ и при крају студија добио шансу да заигра и у филму Милоша Радивојевића "Живети као сав нормалан свет". Уследила су и остварења: "Како сам систематски уништен од идиота", "Шећерна водица", "Октоберфест", "Лагер Ниш", "Хајде да се волимо". Упоредо с филмовима, Буле је интензивно снимао пројекте и за телевизију, али није запостављао ни театар. Пре неколико година, иако је био члан Атељеа 212, прихватио се функције управника јединог музичког театра код нас - Позоришта на Теразијама. Недавно је поново сарађивао с Милошем Радивојевићем у филму "Буђење из мртвих".

Савас Христос (Спирос)
Редитељ, глумац и писац, завршио је Факултет драмских уметности, као и Факултет за режију и сценарио. У позоришној каријери бавио се најразличитијим жанровима, а највише класичним и старим грчким позориштем. С грчким Националним позориштем путовао је широм света (САД, Канада, Италија, Бугарска, Јужноафричка Република). Учествовао је у више од 17 филмова, а на телевизији у више од 23 серије. Као писац, бави се углавном старогрчком драмом - превео је седам трагедија и шест комедија. Аутор је укупно шест драмских дела, од којих су два добила Националну позоришну награду Министарства културе Грчке.

Деспина Јанопоулоус (Катарина)
Рођена је у Солуну, где је и завршила Школу драмских уметности, Правни факултет, као и један од најпознатијих курсева глуме (Е.А.С.). Глумила је у неколико представа ("Песма мртвог брата", "Чекајући Бекета", "Чујем звук звона", "Кућа Фернанде Албе", "Тартиф", "Нисам ја"), као и у представама за децу на Солунској позоришној сцени. Играла је главну улогу у представи "Срећа Маруле" у Националном театру северне Грчке. Такође, учествовала је у серији "Плесати у тишини", као и у краткометражном филму "Идемо опет".

Александрос Катехис (председник општине)
Рођен је у Бостону, где је и завршио Факултет за менаџмент и Факултет политичких наука. Поред тога, завршио је Вишу школу драмских уметности "Веакис". У позоришту је сарађивао с најпознатијим грчким редитељима, али и са страним редитељима као што су Петер Кирк и Тод Еспирито. Већ две године је члан "Тесеум" ансамбла Мајкла Мармариноса у представи "Позив на плес". Учествовао је у многим филмовима, а најпознатији су "Wonderfilm" и "Сагласност карактера".

Премијера: 6. октобар 2005. године, Центар "Сава" у 20.30 часова
У биоскопима: од 7. октобра 2005.