Рат Чарлија Вилсона

Жанр: биографски, драма
Трајање: 97 мин.
Премиса: Жестоко пиће. Мало маскаре. Много петље. Ко је рекао да се не може оборити совјетска империја?

СИНОПСИС

Жестоко пиће. Мало маскаре. Много нерава. Ко је рекао да не могу да оборе совјетску империју? Ово је истинита прича о томе како су се удружили један конгресмен који је волео да се проводи, жена из хјустонског високог друштва, која је волела да чини добра дела, и један агент CIA који је волео добру борбу, да би спровели највећу тајну операцију у историји.

Чарлијева пријатељица и повремено љубавница била је Џоан Херинг, једна од најбогатијих жена у Тексасу. Верујући да је одговор Америке на инвазију на Авганистан био, најблаже речено, анемичан, она подстиче Чарлија да за муџахедине учини оно што никоме није успело: да им обезбеди средства и оружје да из земље истерају совјетског агресора.

Чарлијев партнер у подухвату био је агент CIA, Гаст Авракотос. Њих троје ће путујући по свету формирати једно невероватно савезништво између Пакистанаца, Израелаца, Египћана, законодаваца и једне трбушне плесачице. Постигли су изванредан успех.

О ФИЛМУ

"Charlie did it." ("Чарли је то урадио"), пакистански председник Мухамед Зија ул Хак објашњавајући пораз Руса у Авганистану.

До 1979. године Чарли Вилсон је представљао други округ Тексаса. Звали су га "либерал из Лафкина", јер се одувек борио за обесправљене, за права жена, за то да се пензионери ослободе неких пореских намета, али се и као рођени Тексашанин противио контроли наоружања. Афроамериканци су му били најоданија подршка. Округ га је волео.

На Капитол хилу Вилсона су знали као ексцентрика који напредује у служби. У свом окружењу имао је прелепе асистенткиње - "анђеле". Био је оштроуман неодољиви заводник. Умео је са женама, а гајио је и нарочиту љубав према вискију. Скандал га је стално пратио, али такав какав је био увек је успевао да избегне озбиљније последице. И како се тада чинило, од свих догађаја који су се десили те 1979. године совјетска инвазија на Авганистан била је нешто што би му тешко привукло пажњу. Али, у суштини ништа што је радио не може се класификовати као "очекивано".

Јавност је почела да сазнаје за Вилсонова невероватна дела 1988. године. Џорџ Крил, награђивани новинар, представио је његов профил у емисији "60 минута". После тога је наставио да прати његову причу и написао бестселер о Вилсоновом тајном рату – новелу која није била фикција.

Када је Крил коначно објавио књигу 2003. године, привукао је пажњу Холивуда. Продуцент Гери Гезман је за књигу чуо преко своје вашингтонске везе. "Конгресмен ког јако ценим испричао ми је причу о Чарлију Вилсону. Испричао ми је колико је он невероватан. Рекао ми је да постоји књига о њему коју је написао Џорџ Крил и препоручио ми је да је прочитам."

Гезман и његов партнер, Том Хенкс, то су и урадили. Када су је прочитали, били су фасцинирани узбудљивом причом, начином на који Вашингтон функционише иза кулиса и авганистанским отпором руској војсци. "Била је то одлична политичка прича, уједно и забавна и потпуно јединствена. Чарли је био очаран свиме што су муџахедини прошли да би истерали совјетску армију из своје земље. Начин на који им је он помогао био је дрзак, узбудљив и забаван."

Филм "Рат Чарлија Вилсона" је био друга прилика да Николс сарађује с Џулијом Робертс и Филипом Симором Хофманом и због тога је био јако узбуђен. О томе каже: "Џулија је толико креативна да то уме да шокира. Она је феноменална глумица, рад с њом је права радост. Њен осећај за глуму, за костим, шминку, за то шта би лик требало да ради, а шта не, она је стварно феноменална."

Том Хенкс је проводио време с Чарлијем Вилсоном док се спремао да га глуми, а Џулија Робертс је решила да се не сретне с Херинговом све док не дефинише свој лик. "Забавно је играти праву особу. Ту је танка линија између имитација и интерпретација. Била сам растргана; исто тако сам се осећала и када сам играла Ерин Брокович. Није лако знати када је прави тренутак да сретнеш ту особу. Зато сам прочитала све до чега сам могла да дођем, одгледала сам емисију "60 минута" и прочитала неколико ствари о Џоани. Када сам је коначно срела, била је једноставно љупка, савршено одевена и некако је сијала."

Николс је разумео да Џулија жели да изгради лик без утицаја стварне особе по којој је улога написана. Схватао је да ликови у филму, иако засновани на правим људима и догађајима, морају да се понашају као филмски ликови. И за публику и за Николса остаје нада да су ликови у филму постали прави људи.

О РЕЖИСЕРУ

Мајк Николс (редитељ)
Рођен је као Михел Игор Пешковски, у Берлину, од оца Руса и мајке Немице. Породица му је емигрирала у САД када му је било седам година. Његов отац је променио презиме у Николс. Похађао је Чикашки универзитет, где је с Илејн Меј и Полом Силисом основао комедијашку групу "Компас", касније преименовану у "Секонд сити". Николс и Мејова су радили бројне специјале за ТВ и гостовали у различитим шоу-програмима. Свој први филм, "Ко се боји Вирџиније Вулф", Николс је режирао 1966. Номинован је за Оскара за најбољу режију, а Елизабет Тејлор га је освојила као најбоља глумица.

Године 1967. режира филм "Дипломац", за којег осваја Оскара за најбољу режију. Уследили су филмови "Квака 22", "Запослена девојка", "Carnal Knowledge", "Postcards From the Edge", "Regarding Henry", "Wolf" итд. Године 1990. Амерички музеј покретних слика доделио му је признање за допринос филмској индустрији.

Официјелни сајт

• Charlie Wilson's War (2007)

Премијера: ФЕСТ 2008. године