Рок барка

Жанр: комедија, драма, мјузикл
Трајање: 129 мин.
Премиса: Једна барка. Осам ди-џејева. Без морала.

СИНОПСИС

"Једино што има смисла у овом лудом свету је рокенрол. А ја сам луд што сам икад помислио да га напустим", Гевин.

Године 1966, у време најбоље ере британске поп музике, BBC је пуштао само два сата рок музике недељно. Али, пиратске радио станице су пуштале поп и рок 24 сата дневно с бродова на удаљеним морским пучинама. И 25 милиона људи – готово половина британске популације, свакодневно је слушало пирате.

Након што је избачен из школе, Карла (Том Стариџ) мајка шаље да пронађе неки пут у животу и мисли да је најбољи начин за то да посети кума, Квентина (Бил Наји), власника радио Рока, пиратске радио станице усред Северног мора, чију екипу чине ексцентрични рокенрол ди-џејеви.

Њих предводи Гроф (Филип Симор Хофман) - крупан, дрзак, амерички бог радио таласа, који је тотално заљубљен у музику. Његове колеге су: Дејв (Ник Фрост) – ироничан, интелигентан и сурово духовит; Сајмон (Крис О’Дауд) – претерано добар и у потрази за правом љубави; Поноћни Мајк (Том Виздом) – загонетан, згодан, човек који не прича много; "У ситне сате" Боб (Ралф Браун) – ди-џеј који ради од поноћи а његови хобији су фолк музика и дрога; Бандоглави Кевин (Том Брук) – човек с најнижим могућим коефицијентом интелигенције; Редовни Џон (Вил Адамсдејл) – спикер вести, и Ангус "Лудак" Натсфорд (Рис Дарби) – вероватно најиритантнији човек у Британији.

Живот на Северном мору препун је догодовштина. Сајмон проналази жену својих снова, Еленор (Џењуари Џоунс), и венчава се на броду, али га млада већ сутрадан напушта. Гевин (Рис Ифанс) се враћа са своје наркоманске турнеје по Америци на заслужено место најбољег ди-џеја у Британији и због тога улази у сукоб с Грофом. А Карл открива чари супротног пола и сазнаје ко му је прави отац.

У међувремену, пиратске радио станице су запале за око министру владе Дормандију (Кенет Брана), који жели да докрајчи те кршитеље закона. Он граби шансу да убере политичке поене и усваја закон о забрани поморског емитовања у циљу прогнанства пирата и уклањања њиховог ужасног утицаја једном и заувек.

Резултат свега тога је буквално бура на морским пучинама. Када су видели да је радио Рок у опасности, хиљаде верних фанова кренуло је у побуну и хиљадама бродова пошло у спасавање својих ди-џеј хероја. Неке ствари могу да се заврше, али рокенрол никад не умире!

О ФИЛМУ

Од Ричарда Кертиса, прослављеног редитеља филмова "Четири венчања и сахрана", "Ја у љубав верујем", "Дневник Бриџит Џоунс", "У ствари љубав", долази прича о групи разуларених ди-џејева који су шездесетих година држали британску радио публику приковану уз радио апарате, пуштајући музику која је обележила једну генерацију, и тако су се супротстављали влади, која је, несхватљиво, преферирала џез музику.

Глумачку екипу предводи оскаровац Филип Симор Хофман ("Капоте", "Сумња") као Гроф, озлоглашени ди-џеј радија Рок. Ту су још и Бил Наји ("У ствари љубав", "Пирати с Кариба: на крају света") као Квентин, власник радио станице и капетан брода, затим Рис Ифанс ("Ја у љубав верујем", "Елизабета: златно доба") у улози мистичног ди-џеја Гевина, Ник Фрост као саркастични ди-џеј Дејв заљубљиве природе и Кенет Брана у улози министра Дормандија, који покушава да укине радио Рок.

Након светског успеха који је постигао његов редитељски првенац - "У ствари љубав", Ричард Кертис је почео да разматра идеје за следећи филм. Док је замишљао нове приче, присетио се детињства и тога како је касно ноћу слушао враголасте рокенрол ди-џејеве који су крајем шездесетих година емитовали емисије с бродова који су били укотвљени изван територијалних вода Уједињеног Краљевства.

Ове радио станице упознале су огромну и ентузијастичну публику са чувеним бендовима попут Битлса, Ролингстонса и Кинкса, као и с легендарним соло извођачима, укључујући Џимија Хендрикса, Дастија Спрингфилда, Џенис Џоплин и Арету Френклин. На пирате је највише била огорчена влада, која је чинила све што је било у њеној моћи да сузбије илегално емитовање с мора које је допирало до милиона Британаца, којима се допадало то што су слушали.

"Свака особа из моје генерације има ова иста сећања", каже Кертис. "Увече бисмо легли у кревет и ставили радио транзистор испод јастука и слушали музику каква се нигде другде није могла чути. А родитељи су нам се из приземља драли да искључимо светло и легнемо у кревет! Због тога сам и заволео поп и рок музику, због тог благог осећаја да је та музика недозвољена и илегална."

"Почео сам да записујем неколико сцена о томе шта би могло да пође наопако на броду пуном мушкараца. Истог тренутка помислите: какав је однос мушкараца са женама? Да ли оне дођу једном у две недеље да спавају с њима? Шта се дешава ако неко жели девојку? Како да је нађе? Када се бирао глумац за улогу Грофа, дрског ди-џеја чије је огромно познавање рок музике умањено његовим самозадовољством, продукцијски тим тражио је Американца. Имали смо много среће што смо за ту улогу добили најбољег глумца на свету", каже редитељ филма.

Хофман се придружио екипи неколико недеља касније, тако да није имао прилике да вежба с правим ди-џејевима с остатком екипе. "Када је стигао на снимање, имао је само сат времена да научи како да буде ди-џеј. Одлично је изгледао за микрофоном, чинило се као да то ради целога живота. Смислили смо да његов лик стоји за време емисије, а док се она емитовала, држао је микрофон на један феноменалан начин. То је одвојило његов лик од стилова осталих ди-џејева", каже Ема Фрод, која је припремала глумце да што веродостојније одиграју улоге ди-џејева.

Да би припремио глумце на живот на радио Року, Кертис је већину глумаца послао у "бродски камп", који је подразумевао живот и вежбање на броду на ком ће се филм снимати. Екипа филма и глумци су спавали у малим кабинама и имали пробе целог дана. Увече су јели, пили и играли пикадо или стони фудбал. "То је функционисало као права вежба зближавања", каже Рис Ифанс. "Врло рано смо открили да имамо специјалну екипу глумаца и брзо смо се зближили."

Официјелни сајт

• The Boat That Rocked (2009)

Премијера: 17. јун 2009. године у биоскопу "Колосеј"