Жанр: драма
Трајање: 142 мин.
Премиса: Има ли шта лепше него да се гине за отаџбину?
Има, стрико. Да се за њу живи. Да се живи за њу!
| Главне улоге: |
Петар Краљ, Миодраг Кривокапић, Љиљана Благојевић, Вук Костић, Калина Ковачевић | | Композитор: | Бора Дугић |
| Сценарио: | Синиша Ковачевић |
| Режија: | Синиша Ковачевић |
СИНОПСИС
Када је 21. новембра 1991, на дан своје крсне славе, Светог архангела Михајла, Обрад Срећковић, сељак из Великог Крчмара, пошао да на вуковарском ратишту пронађе свог сина Милана, понео је "све што нана пакује војнику": колач, печење, кољиво, флашу ракије, писмо од девојке и чарапе. Обрад некако стиже до сремских пустопољина, али залута у сумрак и, када га већ полако почне хватати паника, угледа војнички логор.
У логору проналази Милана Срећковића из Великог Крчмара, али то није војник кога Обрад тражи. Ускоро се појављује и други Милан Срећковић из истог села, и када Обрад већ буде слутио неку војничку подвалу и буде био спреман да се брани, мајор Вукашин Катунац, командант зборишта, појављује се с правим Миланом, Обрадовим сином.
Ускоро ће се неспоразум разјаснити. Први Милан Срећковић из Великог Крчмара је Обрадов стриц, погинуо у Срему 1914. године. Други Милан је Обрадов брат, погинуо на истим просторима, на Сремском фронту, 1944. Убрзо ће Обрад схватити да је набасао на збориште за мртву српску војску изгинулу у тим крајевима, а која није сахрањена у завичају. Схвата да му је и син мртав, а како мртваци не старе, сва три Милана имају по 18 година.
Када буде питао откуд он ту и када му објасне да је и њега "снајпер уватио код Јанковаца", лакнуће му. Захвалиће Богу и свом свецу што се и њему на тај свети дан нешто лепо догодило. У исто време у једном далеком граду из познате породице Катунац креће сахрана. Сахрањује се мајор Вукашин Катунац, херој вуковарског ратишта. Када и поред противљења присутних официра породица отвори сандук да се још једном опрости од покојника, на дну сандука наћи ће само две бетонске плоче. Ни трага од покојника. Супруга и ћерка мајора Катунца одмах седају у ауто и полазе на ратиште да га траже...
О ФИЛМУ
Свет мртвих, авантура свести и преиспитивање савести на путу до судилишта кроз дијалоге оца, брата и сина води фолклорну причу о пореклу, коренима, наслеђу, нерођеним и рођеним, десеткованим, непрекидним и непотребним бојевима и ратовима. Свет живих, који су избегли могиле и зборишта, а који ће убрзо пронаћи пут ка њима, свесно или подсвесно жудећи за тим, страхује од тога да ће им неко пребацити да су се дуго задржали међу живима.
О РЕЖИСЕРУ
Синиша Ковачевић (продуцент, сценариста и редитељ)
Рођен је 30. маја 1954. у Сремској Митровици, где је завршио основну школу и гимназију. Факултет драмских уметности, Одсек за драматургију, завршава у Београду. Пише за радио, филм и позориште. Бави се филмском, телевизијском и позоришном режијом. Редовни је професор универзитета на предмету драматургија. Био је управник Српског народног позоришта. Превођен је на македонски, словеначки, грчки, руски и енглески. Живи и ради у Београду.
О ГЛУМЦИМА
Петар Краљ (Обрад Срећковић)
Рођен је 1941. године. Један је од наших највећих глумаца. Године 1996. добио је "Добричин прстен" за животно дело. Извод из филмографије: Карта у једном правцу (2006), Диши дубоко (2004), Кад порастем, бићу Кенгур (2004), Мали свет (2003), Волим те највише на свету (2003), Сељаци (2001), Рањена земља (1999), Птице које не полете (1997), Три летња дана (1997), Underground (1995), Секс - партијски непријатељ бр. 1 (1990), Како је пропао рокенрол (1989), Бој на Косову (1989), Последњи круг у Монци (1989), Сунцокрети (1988), Октоберфест (1987), Увек спремне жене (1987), Уна (1984), Нема проблема (1984), О покојнику све најлепше (1984), Како сам систематски уништен од идиота (1983), Сок од шљива (1981), Вариола вера (1981), Посебан третман (1980).
Љиљана Благојевић (Спасенија Катунац)
Првакиња драме Народног позоришта рођена је 1955, у Земуну, где је завршила основну и средњу школу. На Факултету драмских уметности, Одсек за глуму, дипломирала је у класи проф. Миленка Маричића. Исте године награђена је наградом "Мата Милошевић", као студент генерације, и наградом Универзитета уметности за улогу Доли Бел у филму "Сјећаш ли се Доли Бел" Емира Кустурице. У позоришту је одиграла преко 50 улога. Снимила је више од 40 филмова с највећим домаћим и иностраним редитељима.
Миодраг Кривокапић (Вукашин Катунац)
Рођен је 22. априла 1949. године у Пећи, где је завршио основну школу и гимназију. Академију за казалишну и филмску умјетност (АКФУ) – Одсек глума, уписао је у Загребу и дипломирао 1975. године. Исте године постао је члан драмског казалишта Гавела, где је остао две године, а потом прелази у Хрватско народно казалиште (ХНК) у Загребу и ту остаје до 1986. Од те године је слободан драмски уметник.
Поред Гавеле и ХНК-а играо је у театру "&ТД" у Загребу и на фестивалима: Дубровачке љетње игре, Сплитско љето, а касније на Суботичком фестивалу, као и Фестивалу Будва - град театар. Снимио је двадесетак играних филмова, око 30 ТВ драма, десетак ТВ серија. Филмографија: 1978 - Љубица, 1980 - Луда кућа, 1981 - Пад Италије, 1981 - Снађи се, друже, 1982 - Киклоп, 1982 - Злочин у школи, 1984 - Мала пљачка влака као Цокула, 1984 - У раљама живота (као Сале), 1986 - Вечерња звона, 1987 - У име народа, 1988 - Живот са стрицем, 1989 - Најбољи, 1990 - Стела, 1991 - Вирџина, 1997 - Птице које не полете, 1999 - Нож.
Калина Ковачевић (Нада Катунац)
Рођена је 22. новембра 1983. године у Београду. Завршила је нижу музичку школу, Одсек за клавир, а после треће године гимназије уписала је Факултет драмских уметности у Београду, Одсек глума, у класи професора Биљане Машић. Дипломирала је 2005. с оценом десет и представом "Извињавамо се, много се извињавамо".
Филмографија "Оптимисти" (2006) Горана Паскаљевића, "Јесен стиже, дуњо моја" (2004) Љубише Самарџића, "Бежи, зеко, бежи (2003), "Аурора" (2002).
Официјелни сајт:
Sinovci (2006)
Премијера: 5. априла 2006. у Центру "Сава"