Слободна зона

Жанр: драма
Трајање: 90 мин.
Оригинални назив: Free Zone (2005)

СИНОПСИС

Ребека, полу-Американка, полу-Израелка, већ неколико месеци живи у Јерусалиму, и само што је прекинула своју веридбу. Улази у такси који вози Израелка Хана. Хана је кренула на пут у Јордан, у Слободну зону, да покупи велику количину пара коју им дугује "Американац", партнер њеног мужа. Ребека убеђује Хану да је поведе са собом. Када стигну у Слободну зону, Палестинка по имену Лајла објашњава им да "Американац" није ту, да је новац нестао, и после много убеђивања наговара Хану да је поведе у оазу, где се "Американац" налази.

О ФИЛМУ

Филм "Слободна зона" израелског редитеља Амоса Гитаија номинован је за најбољи филм на Филмском фестивалу у Кану прошле године. Главне улоге тумаче три жене у изразито мушком свету Средњег истока, где су мушкарци генерали, војници и владари и где се ратови воде преко 50 година. Оне уједно симболично представљају и три главна политичка фактора у том делу света, Натали Портман Америку, Хана Ласло, која је за ову улогу освојила Златну палму у Кану 2005, Израел, а Кармен Маура Палестину.

На Средњем истоку постоје границе које су застрашујуће круте, опасне и испуњене мржњом. Филмом "Слободна зона" Амос Гитаи покушава да специфичним хумором, обичним људима и њиховим свакодневним проблемима изгради мост којим је туда могуће проћи без мржње и претње ратом.

Ово је први израелски филм који је сниман у Јордану, где се екипа филма сусретала с протестима верских фундаменталиста који су узвикивали: "Неморално, неморално!", због снимања сцена љубљења између Натали Портман и Акија Авнија на светом јерусалимском западном зиду. Филм "Слободна зона" приказан је на ФЕСТ-у 2006.

О РЕЖИСЕРУ

Амос Гитаи (редитељ и косценариста)
Рођен је у Хаифи, Израел, 11. октобра 1950. као други син архитекте и бивше ционистичке активисткиње. У години његовог рођења породица мења презиме у Гитаи, што је хебрејски превод немачког презимена Вејнрауб. Док је био студент архитектуре, Амос Гитаи прикључио се 1973. јомкипурском рату као резервни официр и служио као члан спасилачког хеликоптерског тима. У току рата, док је служио војску, почео је да снима 8-mm камером коју му је мајка дала као рођендански поклон.

На Гитаијев 23. рођендан, 11. октобра 1973, сиријски пројектил срушио је његов хеликоптер. Од седам чланова посаде шест је преживело, међу њима и Амос Гитаи, кога је ово трауматично искуство навело да напусти архитектуру и почне с прављењем филмова. Направио је документарац о овом инциденту и својим преживелим друговима, "Кипур: ратна сећања" (1993), а потом 2000. године и филм "Кипур" на основу преживљеног искуства.

Свој први дугометражни документарни филм, "Кућа", снимио је 1973. за израелску националну телевизију, која га је поручила и подржала. Међутим, телевизија је одбила то остварење, тако да овај филм (сниман на 16 mm) данас постоји као копија са VHS-а коју је Гитаи успео да сачува. Копија је путовала на неколико фестивала и убрзо му је зарадила извесну репутацију. Његов трећи документарац, "Field Diary", снимљен је 1983. године и такође одбијен од израелске телевизије, која га је и наручила. Овог пута се Амос Гитаи сели у Француску с негативом филма и тамо га завршава. Наредних десет година живи у Европи.

Први дугометражни играни филм, "Ускрс", снима 1979. године; филм је базиран на библијској причи о Ускрсу. Године 1993, подржавајући израелског премијера Јицака Рабина, који је започео мировне преговоре с Палестином, Гитаи се са својом породицом сели у родни град Хаифу. Базиран у Израелу, САД и Француској, Гитаи је створио дело широког спектра, изванредног, чак дубоко личног значаја. У чак 40 документарних и играних филмова Гитаи је истраживао слојевиту историју Средњег истока, а касније и своју личну историју кроз теме као што су родна земља, егзил, религија, социјална контрола и утопија. Ознака његовог стила су дугачки кадрови, ретка, али значајна померања камером, као и истанчано интересантан и паметан смисао за хумор.

Филмографија: Free Zone (Слободна зона, 2005), Promised Land (Обећана земља, 2004), Alila (2003), 11’09”01 (2002), Kedma (2002), Kippur (2000), Kedosh (1999).

О ГЛУМЦИМА

Натали Портман (Ребека)
Рођена је 9. јуна 1981. у Јерусалиму као једино дете оца Авнера, доктора, и мајке Шели, уметнице, која се данас појављује и као Наталин агент. Када је имала три године, одлазе из Израела у Вашингтон, али се убрзо селе у Њујорк, где се породица коначно настанила и где је Натали живела док није матурирала. Високе оцене и академски успеси омогућили су јој да упише Харвард.

Када је имала 11 година, у једној пицерији открио ју је модни агент који је трагао за дететом моделом. Тада почиње и њена каријера глумице, јер само шест месеци касније добија своју прву улогу у веома успешном филму "Leon" ("Професионалац", 1994), који је режирао Лик Бесон, а главну улогу играо Жан Рено. Филм је постао светски хит и омогућио јој споредне улоге у филмовима "Врелина" (1995), "Сви кажу волим те" (1996), "Лепе девојке" (1996) и "Марс напада!" (1996). Натали стиче светску славу тек 1999. године као краљица Амидала у високобуџетним "Ратовима звезда", у наставцима епизода 1, 2 и 3, што јој свакако помаже да добије улоге у филмовима "Тамо где је срце" (2000) и "Блискост" (2004), за који је добила номинацију за Оскара.

Успешно наступа и на Бродвеју у представама "Галеб" и "Дневник Ане Франк". На Харвардском универзитету студирала је психологију и дипломирала 2003. године. Верује да ће у будућности пажљивије бирати улоге како би се посветила каријери психолога.

Филмографија: В као вендета (2005), Слободна зона (2005), Звездани ратови, епизода 1, 2 и 3 (1999, 2002, 2005), Блискост (2004), Тамо где је срце (2000), Марс напада (1996), Врелина (1995), Професионалац (1994).

Хана Ласло (Хана)
Рођена је 14. јуна 1953. у Израелу, где је и одрасла. Данас глуми првенствено у Израелу, а у позоришту је актуелна једна њена монодрама. За улогу у филму "Слободна зона" добила је награду за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Кану 2005. Поводом улоге у филму Амоса Гитаија рекла је: "Једна добра ствар у вези с филмом је то што дотиче политичке теме, а то је у основи досадно, јер свакодневно виђамо Израел на телевизији, али филм је једини начин да се дотакнемо те теме с хумором у смислу животног, људског хумора, што је, чини ми се, добитна комбинација. Није све драматично, није тешко. Мој лик види и смешну страну живота. Амос је несвакидашњи редитељ и код њега волим то што је сценарио као препорука по којој он очекује да сами стварате и кретивно се изразите јер он воли импровизацију."

Филмографија: Слободна зона, (2005) - Филмски фестивал у Кану, награда за најбољу женску улогу, Алила (2003), The weak link (ТВ серија, 2002).

Премијера: ФЕСТ 06
У биоскопима: 1. јуна 2006, Дворана културног центра у 21 час