Свини Тод: паклени берберин из улице Флит

Жанр: мјузикл, крими драма
Трајање: 116 мин.
Премиса: Никад не заборави. Никад не опрости.

СИНОПСИС

Огорчен што је грешком ухапшен, и решен да се освети због злехуде судбине која је задесила његову жену и ћерку док је био у затвору, Свини Тод се враћа у свој родни град и отвара скромну берберницу. Оно што његову радњу издваја од других јесте чињеница да онај ко уђе у њу на бријање више никада не буде виђен. И док га уплашене комшије називају "пакленим берберином из улице Флит", Тод наставља с убиствима уз малу помоћ своје заљубљене саучеснице, госпође Ловет – чије чувене пите с месом садрже најнепријатнији могући састојак.

О ФИЛМУ

Од признатог редитеља Тима Бартона ("Бетмен", "Чарли и фабрика чоколаде"), с Џонијем Депом ("Чарли и фабрика чоколаде", трилогија "Пирати са Кариба") у главној улози, долази нови трилер, "Свини Тод: паклени берберин из улице Флит", оригинална визија заснована на награђиваној музичкој сензацији легендарног текстописца и композитора Стивена Сондхајма.

Деп глуми Бенџамина Баркера, човека неправедно затвореног на 15 година на другом крају света, који бежи назад у Лондон заклет на освету, а Хелена Бонам Картер игра његову опсесивно одану саучесницу, госпођу Нели Ловет. Маскиран као Свини Тод, Баркер се враћа у своју стару берберницу изнад пекаре господина Ловета и почиње да прати судију Турпина (Алан Рикман), који га је уз помоћ свог саучесника Бидла Бамфорда (Тимоти Спал) послао у затвор како би му отео жену Луси (Лора Мишел Кели) и малену кћер.

У филму "Свини Тод: паклени берберин из улице Флит" поред Депа играју Хелена Бонам Картер, Алан Рикман, Тимоти Спал и Саша Барон Коен. Сценарио је дело Џона Логана, а музику и стихове радио је Стивен Сондхајм на основу Тонијем награђеног мјузикла истог наслова, који је дело Стивена Сондхајма и Хјуа Вилера.

"Мислим да је разлог због којег 'Свини Тод' траје већ 150 година то што је у питању заиста добра прича. То је прича о освети и о томе како освета саму себе уништава", каже Стивен Сондхајм, аутор познатог позоришног мјузикла "Свини Тод: паклени берберин из улице Флит", који је адаптиран за филм у режији Тима Бартона. "То је трагедија у класичној традицији о некоме ко креће у освету и завршава тако што сам себе уништи".

"Поред чињенице да можда има музику бољу од било ког мјузикла у последњих 50 година, разлог због којег је Свини такав класик јесте то што је, и поред свих убистава, то прича о изгубљеној љубави", додаје Волтер Паркс, један од продуцената. "Комбинује наше најнасилније импулсе с најнежнијим. Из судара тих особина проистиче његова велика моћ".

Оно што "Свинија Тода" разликује од других прича јесте снажно емотивно језгро приче. "Кључни део 'Свинија Тода' јесу емоције", каже сценариста Џон Логан. "То је врло страствена прича о човеку коме је учињена неправда и који тражи освету. У процесу постизања те освете, он луди. Део приче је о жени која га воли, која за њим чезне, али не може да успостави контакт с њим. Такође је и о младој девојци коју је одгајио брутални очух и која покушава да пронађе љубав и срећу. Све те емотивне линије укрштају се у 'Свинију Тоду', а то што је све наглашено музиком и певањем чини причу још романтичнијим. Али, у суштини, то је врло страствена, мрачна љубавна прича".

Иако има неких који тврде да је Свини Тод заиста постојао и да је одговоран за 160 убистава у 18. веку у Лондону, шире је прихваћен став да је он измишљен лик који је први пут представљен јавности у причи под називом "Ниска бисера: романса", коју је написао Томас Пекет Прест 1846. године. Према легенди, Тод би пререзао својим муштеријама гркљан док би седеле у берберској столици, а потом бацао тела у подрум, где би их исекла и употребила као фил за пите његова саучесница, удовица госпођа Нели Ловет. Она је потом те пите продавала људима који ништа нису сумњали.

Тод је био ухапшен без инцидента, али када су власти стигле у Бел Јар по госпођу Ловет, њене муштерије су сазнале за убиства и за чињеницу да су појели део жртава. Гомила је покушала да је линчује на лицу места, али је брзо одведена у затвор Њугејт. Признала је своје и Тодове мрачне послове пре него што је починила самоубиство, док је Тоду одобрено суђење. Пресуђено је да је крив и обешен је. Јавност је гладно пратила те догађаје, а новински издавачи су искористили то да повећају продају својих листова.

Репортери су комбиновали гласине с чињеницама, сензационализујући причу на такав начин да је Свини Тод убрзо постао главна тема таблоида и предмет урбане легенде; управо због тих бројних верзија приче нема тачног описа Тодовог изгледа. Очигледна популарност ових прича о стварним злочинима у комбинацији са све већим бројем читалаца инспирисала је настанак јефтиних часописа у деловима који су продавани за један цент. Због теме и квалитета текстова, ускоро су постали познати као Јефтини крвави, а касније као Јефтини ужасни. Најпопуларнији од тих Јефтиних ужасних била је прича Томаса Пекета Преста из 1846. под називом "Ниска бисера", у којој је главни лик био паклени берберин по имену Свини Тод. Није прошло пуно времена а та крвава прича је адаптирана за позориште.

Годину дана касније, Престова прича је адаптирана у позоришни комад који је носио поднаслов "Паклени берберин из улице Флит". Ускоро је Тод био толико озлоглашен да му је једини конкурент био други лондонски озлоглашени серијски убица из 19. века — Џек Трбосек. Док је прича о Тоду инспирисала бројне позоришне представе, као и више биоскопских и телевизијских филмова, британски позоришни писац Кристофер Бонд је у свом комаду из 1973. први увео мотив освете, који се сада сматра саставним делом легенде о Свинију Тоду. Потом је 1979, користећи Бондов комад као полазиште, Стивен Сондхајм, легендарни амерички текстописац и композитор, приближио Свинија Тода широј публици мјузиклом "Свини Тод: паклени берберин из улице Флит".

Премијерно изведен на Бродвеју, с Леном Кариуом у улози Свинија Тода и Анђелом Ленсбери у улози госпође Ловет, Сондхајмов мјузикл је био другачији од било чега до тада виђеног на сцени. Крвав и застрашујући, с музиком инспирисаном радом легендарног Бернарда Хермана ("Психо", "Птице"), престравио је публику у првом тренутку, али је убрзо препознат као ремек-дело које је доживело бројна извођења и нове верзије на Бродвеју 1989. и 2005. године.

"Видео сам оригинално извођење на Бродвеју три пута", сећа се Логан. "Никада нисам видео нешто слично. Доживљај је остао уз мене све до сада." Иако редитељ Тим Бартон није видео оригиналну представу на Бродвеју, видео је извођење у Лондону док је још тамо студирао. "Нисам велики љубитељ мјузикла, али ми се допало", сећа се он. "Нисам знао ништа о Стивену Сондхајму. Плакат је просто изгледао занимљиво. Као неки стари хорор филм, али музика је тако сјајан контраст. Било ми је занимљиво и да видим нешто крваво на сцени. Два пута сам га гледао, јер ми се јако допао."

Прва публика која је видела "Свинија Тода" била је она на Венецијанском филмском фестивалу у септембру, где је Бартон добио Златног лава за изузетно достигнуће у каријери.

О ГЛУМЦИМА

Џони Деп (Свини Тод)
Недавно је репризирао за Оскара номиновану улогу капетана Џека Спероуа у летњем блокбастеру "Пирати са Кариба: на крају света". Претходни део, "Пирати са Кариба: мртвачев ковчег", зарадио је преко милијарду долара, чиме је постао трећи филм с највећом зарадом свих времена. Деп је капетана Џека играо и у првом делу трилогије, "Пирати са Кариба: проклетство Црног бисера".

Деп је заслужио пажњу критике и публике својим различитим упечатљивим филмовима. Недавно је сарађивао с редитељем Тимом Бартоном по четврти, односно пети пут, на филмовима "Чарли и фабрика чоколаде" и "Мртва невеста". Такође се појавио уз Џона Малковича и Саманту Мортон у филму Лоренса Данмора "The Libertine".

Био је номинован за Оскара и Златни глобус, као и за награду Удружења филмских глумаца и награду БАФТА за улогу у филму Марка Форстера "У потрази за Недођијом", у којем је глумио уз Кејт Винслет и Фредија Хајмора. Други Депови филмови су, између осталих, "Тајни прозор" Дејвида Кепа, "Било једном у Мексику" Роберта Родригеза, "Из пакла" Алберта и Алена Хјуза, "Блоw" Теда Демија, романтична комедија "Чоколада" Ласеа Халстрома, "Пре него што падне ноћ" Џулијана Шнабела, "Човек који је плакао" Сели Потер, "Сањива долина" Тима Бартона, "Девета капија" Романа Поланског, "Параноја у Лас Вегасу" Терија Гилијама, "Дони Браско" Мајка Њуела, у којем је глумио и Ал Паћино, "Одавно мртав" Џима Џармуша, "Дон Хуан де Марко" Џеремија Левена уз Марлона Бранда и Феј Данавеј.

Запажена улога у филму Тима Бартона "Едвард Маказоруки" поставила је Депа за једног од најтраженијих талената и донела му номинацију за Златни глобус. Други пут је био номинован за исту награду за улогу у филму "Бени и Џун" Џеремаје Чечика. Деп је с Бартоном поново сарађивао на филму "Ед Вуд", за који је по трећи пут номинован за Златни глобус.

Други његови филмови су "Шта изједа Гилберта Грејпа" Ласеа Халстрома, "Arizona Dream" Емира Кустурице, "Делић времена" Џона Бедема. Први значајан глумачки ангажман Џонија Депа био је у филму "Страва у Улици брестова". Потом је добио улоге у неколико филмова, међу којима је био и Оскаром награђени филм Оливера Стоуна "Вод", а неколико година касније дошла је и главна улога у филму Џона Вотерса "Cry-Baby". Деп је дебитовао као редитељ глумећи уз Марлона Бранда у филму "Храбри", снимљеном по роману Грегорија Мекдоналда. Деп је са својим братом написао и сценарио.

Хелена Бонам Картер (госпођа Ловет)
Британска глумица Хелена Бонам Картер појавила се у великом броју разноврсних филмова као што су провокативни "Борилачки клуб" Дејвида Финчера, нова верзија "Планете мајмуна" Тима Бартона и црна комедија "Новокаин" у режији Дејвида Еткинса. Њен најновији филм је летњи блокбастер Дејвида Јејтса "Хари Потер и Ред феникса". Године 2005. позајмила је глас лику леди Тотингтон у анимираном филму Ника Парка "Волас и Громит: проклетство зекодлака" и насловном лику у анимираном филму Тима Бартона "Мртва невеста".

Други њени филмови су "Разговори са другим женама", Бартонова "Крупна риба" (у којем је глумила две улоге), "Док нас људски гласови не пробуде" и ТВ филм "Уживо из Багдада" у режији Мика Џексона, за који је била номинована за Златни глобус и награду Еми. Други њени скорији филмови су "66" Пола Вејланда и "The Heart of Me" Тадеуса О'Саливана. За улогу у филму Ијана Софтлија "Крила голубице" била је номинована за Оскара, као и за Златни глобус и награду Удружења филмских глумаца. За Еми је номинована њена улога у мини-серији Стива Барона "Мерлин".

Последњег дана снимања њеног дебија у филму Тревора Нана "Леди Џејн" редитељ Џејмс Ајвори јој је понудио главну улогу у филму "Соба са погледом". Била је то прва у низу улога у адаптацијама књига Е. М. Форстера, за којим су уследили наслови "Where Angels Fear to Tread" Чарлса Стариџа и Ајворијев "Хауардов крај". Глумила је Офелију у "Хамлету" Франка Зефирелија уз Мела Гибсона и Елизабет у филму "Франкенштајн Мери Шели" у режији Кенета Бране. У филму "Моћна Афродита" глумила је супругу Вудија Алена.

Алан Рикман (судија Турпин)
Најскорија филмска појављивања Алана Рикмана била су у насловима "Парфем", "Snow Cake", "Нобелов син" и "Хари Потер и Ред феникса". За улоге у филмовима "Разум и осећајност" и "Мајкл Колинс" био је номинован за награду БАФТА, а ту награду за споредну улогу освојио је за филм "Робин Худ: принц лопова".

Остали његови филмови су "Truly Madly Deeply", "Затворених очију", "Месмер", "Умри мушки", "Боб Робертс", "Догма" и популарна серија филмова о Харију Потеру. За улогу загонетног руског монаха у телевизијском филму "Распућин" Рикман је освојио Еми, Златни глобус и награду Удружења филмских глумаца.

Тимоти Спал (Бидл)
Један је од најпоштованијих британских глумаца с каријером у позоришту, на филму и телевизији. Недавно се појавио у филмовима "Pierrepoint", "Enchanted" Кевина Лиме, "Death Defying Acts" Гилијен Армстронг, "Хари Потер и затвореник из Азкабана" Алфонса Куарона и "Хари Потер и ватрени пехар" Мајка Њуела.

Други његови филмови су "Серија несрећних догађаја Лемонија Сникета" Бреда Силберлинга, "Последњи самурај" Еда Звика, "Моја кућа у Умбрији" Ричарда Лонкрејна, "Николас Никлби" Дага Мекграта, "Ванила скај" Камерона Кроуа, "Срећни прелом" Питера Катанеа, "Рок звезда" Стивена Херека и "Хамлет" Кенета Бране, између осталог. Спал је сарађивао с редитељем Мајком Лијем четири пута, појавивши се у филмовима "Све или ништа", "Живот је сладак", "Тајне и лажи" и "Topsy-Turvy".

Саша Барон Коен (Пирели)
Саша Барон Коен је донедавно био најпознатији као његов алтер его Али Џи, неотесани водитељ популарне хумористичке серије "Da Ali G Show". Серија је већ била велики културни феномен у Коеновој родној Британији када је он одлучио да је пренесе и у САД, где је одмах постала сензација. Након завршетка две сезоне, Барон Коен је кренуо у освајање света филмом "Борат", у којем је главни лик његов други алтер его - Борат Сагдијев, казахстански репортер. Овај филм је имао номинацију за Оскара за најбољи адаптирани сценарио, као и бројне друге номинације и награде.

"Da Ali G Show" серија имала је шест номинација за награду Еми, а Барон Коен је за њу добио две награде БАФТА. Претходни филмови овог глумца били су хит комедија "Рики Боби: легенда брзине" с Вилом Ферелом и Џоном Ц. Рајлијем и анимирани филм "Мадагаскар".

Официјелни сајт

• Sweeney Todd: The Demon Barber of Fleet Street (2007)

Премијера: ФЕСТ 2008. године