Васаби

Жанр: акциона комедија
Трајање: 94 минута
Оригинални назив: Wasabi (2001)

СИНОПСИС

Јуми је рођена после развода својих родитеља и никада није видела оца. У време смрти своје бивше жене Мико, Ибер, кога тумачи Жан Рено, одлази у Јапан. Ибер се тамо нашао у вртлогу криминала и том приликом морао је да сарађује са Јуми, не сумњајући ниједног тренутка да је баш она његова кћи.

О СЦЕНАРИСТИ

Лик Бесон
Сматрају га француским Стивеном Спилбергом. Редитељ Лик Бесон има репутацију ствараоца брзих, ултрастилизованих високобуџетних филмова који наилазе на одличан пријем код широке публике. Син двоје инструктора роњења, рођен је у Паризу 18. марта 1959. Највећи део своје младости провео је пратећи своје родитеље у круговима "Club Med" између Грчке и Југославије. Као и његови родитељи, Бесон је био пасионирани ронилац. Кад је имао десет година, пливао је с дивљим делфином док су његови родитељи ишли на роњење. То искуство га је толико дирнуло, да је одлучио да посвети живот посматрању и проучавању водених сисара тако што ће постати подводни биолог. Живот у потпуном складу с океаном имао је дубок утицај на Бесона; идеја за филм "Велико плаветнило" ("Big Blue") родила се након што му је италијански редитељ приказао снимке светског шампиона у слободном роњењу, Жака Мајола, који се спуштао до дубине од 82 метра с једним удахом ваздуха. Пре него што је та идеја постала сценарио, постојала је прича којој је Бесон дао име "Мала сирена". Бесонови снови о томе да ће постати подводни биолог распршени су у његовој 17. години, после једне несреће након које више није смео да рони. Док се опорављао, преселио се у Париз да заврши школу.

Прилагођавајући се градском животу, Бесон је открио телевизију и биоскоп. Они су убрзо заменили његову страст према мору и он је одлучио да се посвети каријери у филмском стваралаштву. Када је у 19. години напустио школу, почео је да гледа и по десет филмова недељно. Почео је да се игра идејом о снимању филма на 8-милиметарској траци. Са 19 година Бесон је отишао у Холивуд, где је провео три године учећи и радећи на америчким филмовима. Утицај тог искуства навео је једног критичара да каже да су Бесонови филмови заправо амерички филмови снимљени у Француској. Касније, Бесон је одслужио војску и провео три године као помоћник редитеља. Такође, наставио је да експериментише с различитим врстама филма и да повремено снима видео-спотове. Један од његових раних филмова, "Предњи последњи", био је увод у његов редитељски деби из 1983, мрачну научнофантастичну драму смештену у будућност - "Последња битка". То је у суштини неми филм, сјајно снимљен, који је добио две најважније награде на престижном Аворијаз фестивалу научне фантастике и још 18 награда на другим међународним фестивалима. Све у свему, то је био изузетан почетак за 24-годишњег редитеља. У време када је снимао филм, Бесон је основао и своју продукцијску кућу - "Филмови вука".

Бесонов следећи филм, "Подземна железница" (1985), био је разиграна и забавна крими-драма која се у целини дешавала у париском метроу и бавила се животом бескућника и ситних лопова који тамо живе. По тону и стилу, овај филм упоређиван је с рок видеом који је постао култни фаворит у Француској. Бесон је онда почео рад на свом трећем филму, "Велико плаветнило" (1988), који је сниман на енглеском. Овај филм сматра се његовим најличнијим остварењем - приказује 12 година развоја и под великом је утицајем његовог искуства после гледања филма о Мајолу и каснијег сусрета с великим рониоцем. Океан игра главну улогу у причи о рониоцу слободним стилом који мора да бира између своје љубави према жени и страсти према мору. Иако изузетно популаран у Европи, филм је доживео фијаско у Великој Британији и Америци, пре свега због лоше монтаже, другачијег завршетка и нове музичке матрице. Чак и тако унакажен, овај филм и даље представља предмет дивљења због Бесоновог задивљујућег коришћења широкоугаоних кадрова. Редитељ је ипак дочекао неку врсту правде када је издата тросатна интегрална верзија филма.

Бесонов највећи хит био је филм из 1990. - "Никита" (или "Жена Никита", како је био приказиван у САД), филм сулуде брзине с причом о проблематичној младој жени која је постала софистицирани и смртоносни убица за рачун владе. У главној улози била је тадашња Бесонова жена, Ен Парило, а сам филм био је секси и интелигентан трилер. Зато не изненађује што је инспирисао амерички римејк - "Место без повратка", као и серију на америчкој кабловској ТВ. Следећи Бесонов филм - "Леон" (или "Професионалац") из 1994, обележила је изузетна глума сталног Бесоновог глумца, Жана Реноа, као главног лика и звезде у успону, и Натали Портман, као његове штићенице. Године 1997. Бесон се вратио научнофантастичном жанру својим живописним филмом "Пети елемент", у коме су главне улоге играли Брус Вилис, Гари Олдман и Мила Јововић. Инспирисан сањарењем из времена када је Бесон био у средњој школи, овај филм био је задивљујуће и визуелно вртоглаво искуство. У Француској је доживео невероватну популарност, освојио је Цезара и Лимијер награде за свог редитеља. Две године касније, Бесон је заменио футуристичке фантазије за средњовековну историју филмом "Гласник: прича о Јованки Орлеанки". Епска прича о уклетој светици у којој је главну улогу играла његова тадашња жена, Мила Јововић, пропала је на благајнама и критика ју је дочекала на нож упркос скупој продукцији и великим глумачким именима. Бесон је био и продуцент великог броја филмова, укључујући и Олдманов "Nil by Mouth" (1997), а 1994. снимио је ретко приказивани изузетни документарни филм "Антарктик", који испитује живот иза поларних капа.

О ГЛУМЦИМА

Жан Рено (Ибер Фјорентини)
Рођен 1948. године у Казабланки (Мароко), од родитеља Андалужана који су се преселили у северну Африку након што су побегли од фашистичког режима генерала Франка, Рено свој живот у Француској започиње са 17 година. Почео је да студира драму и глуми у позоришту и на филму. Жан Рено је двапут успешно играо улогу "чистача", професионалног плаћеног убице - у филмовима "Никита" (1990) и "Леон" - "Професионалац" (1994). Своју другу жену, манекенку Натали, Рено је упознао у највећој париској авенији Јелисејска поља. Из првог брака са Женавив, Жан има двоје деце: Сандру (рођену 1978) и Мајкла (рођеног 1980). Са Натали такође има двоје деце: Тома (рођеног 1996) и Серену (рођену 1998). Његова позоришна каријера првенствено подразумева улоге у свим позоришним комадима редитеља Дидијеа Фламанда. Као цењен глумац овог редитеља, добио је и улогу у његовом првом кратком играном филму "La Vis" ("Шраф", 1993). Филмографија: "Велико плаветнило", "Професионалац", "Мисија немогуће" ("Mission: Impossible"), "Ронин" ("Ronin"), "Годзила" ("Godzilla"), "Пурпурне реке", "Посетиоци", "Ролербол" ("Rollerball"), "Jet Lag".

Премијера: Cinemania, 3. новембар 2003. године у 18 часова