Вавилон

Жанр: драма
Трајање: 142 мин.
Фестивали и награде: Кан - најбоља режија, Златни глобус - најбољи филм (драма), Оскар - најбоља оригинална музика
Земља порекла: САД, Мексико, 2006

СИНОПСИС

Наоружани винчестерком, два млада Мароканца крећу у потрагу за породичним стадом коза. Одлучују да испробају пушку у тишини пустиње, али метак путује много брже но што су очекивали. Потребан је само трен да се сударе животи четири групе странаца на три континента. Пар америчких туриста, глуву јапанску тинејџерку која се супротставља оцу и дадиљу Мексиканку која без одобрења води двоје америчке деце преко границе захвата талас несреће која поприма неслућене димензије. Нико од њих се не среће упркос неочекиваној вези која постоји између њих, изоловани су јер нису у могућности да комуницирају с људима око себе.

О ФИЛМУ

Ретко кад су се у историји филма судариле реалност и фикција као у филму "Вавилон" Алехандра Гонзалеза Инаритуа, савременој верзији библијског мита о пореклу човекове неспособности да комуницира.

Сниман годину дана на три континента, с интернационалном екипом глумаца, међу којима су Бред Пит, Кејт Бланшет, Гаел Гарсија Бернал и Кођи Јакушо (с великим учешћем непрофесионалних глумаца из Марока, Мексика и Јапана), филм је за све учеснике био поприличан физички и психолошки изазов, готово у истој мери колико и ликови које су морали да дочарају. Док филм говори о људима које раздвајају културне и језичке границе, редитељ и његова екипа суочили су се с истим проблемима, који су трајали више месеци пре почетка снимања.

Гонзалез Инариту, самопрокламовани редитељ у егзилу, рекао је да је идеја за "Вавилон" резултат његовог напуштања сопствене земље. "'Вавилон' више није одговарао на питање одакле долазим, већ куда идем." Приступ теми био је толико личан да је "Вавилон" у почетку био пројекат финансиран из његовог сопственог џепа.

За разлику од претходна два филма, снимљена у земљама које су на неки начин познате редитељу, "Вавилон" је за њега значио суочавање са сложенијим, емотивнијим и интелектуалнијим проблемима, али је био и средство истраживања других култура. Сукобљавање толико културолошких погледа у идеолошком и физичком смислу трансформисало је не само његов лични поглед на ствари већ и сам креативни процес. Један од главних редитељевих циљева био је да избегне тачку гледишта странца у казивању прича о ликовима који су рођени и одрасли у градовима у којима се одвија радња. Да би се то постигло, свакодневно је посматрао навике локалних становника. Одлучио је да ради са страним непрофесионалним глумцима. Такође, да би постигао максималну уверљивост приче, дозволио је да глумци дебитанти развију сопствене реакције на ситуације које би могле имати различита значења у различитим земљама. Многи од њих никада дотад нису видели филмску камеру.

У средишту "Вавилона" је тема која представља суштину живота у 21. веку: недостатак комуникације. "На конвенционалном нивоу (а конвенције су понекад корисне у причању приче) може се рећи да 'Вавилон' говори о лошој комуникацији, али за мене је то филм о томе колико су људска бића рањива и крхка када се веза покида, о томе да није проблем у вези већ у читавом ланцу." При том редитељ не мисли на очигледну језичку баријеру. "Не морате се изгубити у пустињи Марока да бисте осетили да сте изоловани и усамљени. Најужаснија самоћа и изолација је она с којом експериментишемо са собом, својим супругама и децом", објашњава Инариту.

У 'Вавилону' редитељ је желео да се позабави контрадикцијом између увреженог схватања да је ово мали свет с наизглед великим бројем средстава за комуникацију и једнако снажног осећаја да људска бића и даље нису у стању да се изразе и комуницирају једни с другима на најбазичнијем нивоу.

Сценарио, на коме је радио и редитељев стари сарадник Гиљермо Аријага, прати четири наративна тока који се одвијају на три различите стране света. Једна прича прати незадовољни амерички брачни пар који се нађе у борби за голи живот усред нечега што би могло бити терористички инцидент у Мароку, где су локални језик и култура стална загонетка. Парадокс у односу између ликова које тумаче Кејт Бланшет и Бред Пит пример је интимније дефиниције недостатка комуникације: "Споља, они изгледају као пар који се изгубио у пустињи, а у заправо, они су изгубљени пар који се проналази у усамљености", каже редитељ. У сличној личној драми, причи о двоје деце умешане у инцидент, такође није толико битан исход, већ "морални колапс муслиманске породице чврсто вођене духовним принципима" која гледа како се ти принципи урушавају када ствари почну да се развијају.

Друга прича врти се око мексичке дадиље која ради у богатој Калифорнији и која доноси судбоносну одлуку да двоје америчке деце илегално преведе преко границе. Њена прича је бајка која сумира ситуацију хиљаде људи који покушавају да пређу границу САД и суочавају се с двоструким стандардима и мексичке и америчке владе. Они постају оно што редитељ назива "невидљивим грађанима", људима које су обе земље оставиле судбини, незаштићене одговарајућим имиграционим законима.

Трећа прича фокусира се на самохраног оца који покушава да се емотивно повеже са својом глувом ћерком у урбаном хаосу Токија. Прича о тинејџерки која иде до сексуалних крајности како би компензовала недостатак љубави коначно изражава потребу да развије језик. "Када не постоји могућност да неко буде дотакнут речима, онда тело постаје инструмент, као оружје или као позив", каже редитељ. Инариту сматра да је језик филма начин на који уметник може да савлада баријере међу људима широм света: "Мислим да нема савршенијег оруђа за рушење језичких баријера од моћних слика и музике. Сликама није потребан превод зато што активирају универзалне људске емоције. Филм је нешто најближе есперанту."

О РЕЖИСЕРУ

Алехандро Гонзалез Инариту (редитељ)
Режирао је и продуцирао "Вавилон", а на идеју је дошао заједно с Гиљермом Аријагом. Рођен је у Мексико Ситију 1963. Пробио се на интернационалну сцену 2000. дебитантским филмом "Пасји живот" ("Amores Perros"), за који је добио много престижних награда, као што су БАФТА и Златни глобус, а номинован је и за Оскара. Наставио је каријеру филмом "21 грам" (2003), који је режирао, написао и продуцирао, а у коме глуме Шон Пен, Бенисио дел Торо и Наоми Вотс. За улоге у овом филму Дел Торо и Наоми Вотс номиновани су за Оскара, а Шон Пен је освојио награду жирија за најбољу мушку улогу на Филмском фестивалу у Венецији. Маја 2006. Инариту је завршио свој трећи филм - "Вавилон" ("Babel"), којим је заокружио трилогију и за који је номинован за најбољу режију на 59. канском фестивалу. Инариту је написао сценарио, режирао и продуцирао и два кратка филма: "Powder Keg" (2001) и "Darkness" (2002), као део омнибуса "11.09.’01". Живи у Лос Анђелесу са супругом и двоје деце.

О ГЛУМЦИМА

Бред Пит (Ричард)
Улоге у филмовима "Троја", "Борилачки клуб!, "Господин и госпођа Смит", "Седам" и "Дванаест мајмуна" начиниле су Бреда Пита једним од најистакнутијих глумаца на свету. Основао је продукцијску кућу "План Б" и тако постао и продуцент.

Његова следећа улога је у филму Ендруа Доминика "Убиство Џесија Џејмса од стране кукавице Роберта Форда". Пажњу је привукао улогом у контроверзном филму Ридлија Скота "Телма и Луиз". Наставио је улогама у филмовима "Калифорнија", "Река успомена" Роберта Редфорда и "Интервју са вампиром".

Филмови "Легенде о страсти" и "Дванаест мајмуна" Терија Гилијама донели су му две номинације за Златни глобус. Питове скорије улоге су у филмовима "Господин и госпођа Смит" с Анџелином Џоли, "Троја" Волфганга Петерсена, хитовима "Играј своју игру" и "Поново у игри" Стивена Содерберга и "Шпијунска игра" Тонија Скота с Робертом Редфордом. Глумио је и у филмовима "Мексиканац" с Џулијом Робертс и Џејмсом Гандолфинијем редитеља Гора Вербинског и "Снеч" Гаја Ричија.

Појавио се у филмовима "Full frontal" и "Исповести опасног ума". Позајмио је свој глас Синбаду у анимираном филму "Синбад: легенда о седам мора".

Кејт Бланшет (Сузан)
После дипломирања на Националном институту драмских уметности у Аустралији, радила је искључиво у позориштима. Потом је остварила бројне улоге у запаженим филмовима. Неки од њих су "Шарлота Греј" и "Оскар и Лусинда" Гилијан Армстронг, "Вероника Герин" и "Елизабета" Шекара Капура, за који је добила бројне награде.

Појавила се у филмовима "Pushing tin" Мајка Њуела, "Идеални муж" Оливера Паркера, "Талентовани господин Рипли" Ентонија Мингеле, "Дар" Сема Рејмија, "Бандити" Барија Левинсона, "Бродске вести" Ласеа Халстрома, "Кафа и цигарете" Џима Џармуша, "Мала риба" Роуана Вудса, "Нестали" Рона Хауарда и "Човек који је плакао" Сели Потер.

Могли смо да је видимо и у сва три дела трилогије "Господар прстенова". Њени најскорији филмови су "Авијатичар" Мартина Скорсезеа, за који је добила Оскара и награду БАФТА, и "The life aquatic with Steve Zissou" редитеља Веса Андерсона.

Гаел Гарсија Бернал (Сантјаго)
Дебитовао је у филму "Пасји живот" Алехандра Гонзалеза Инаритуа. Та улога му је донела много награда. Његов следећи филм је "И ја теби кеву" с Дијегом Луном. Касније је играо насловну улогу у филму "Злочин оца Амароа".

Године 2004. глумио је у филмовима "Дневник мотоциклисте" Валтера Салеса и "Лоше образовање" Педра Алмодовара. Ове године дебитовао је на лондонској позоришној сцени у "Крвавом венчању" Федерика Гарсије Лорке. Исте године враћа се на велико платно независном драмом Џејмса Марша - "Краљ", с Вилијамом Хартом, а недавно је завршио и дуго очекивану фантазију Мишела Гондрија - "The science of sleep".

Кођи Јакушо (Јасуђиро)
Један од најпризнатијих глумаца у Јапану истакао се на интернационалном нивоу улогом у филму "Shall we dance?" (1996), а недавно и у филму "Мемоари једне гејше" (2005). Овај више пута награђивани глумац појавио се у више од 50 филмова и телевизијских емисија. Глумио је и у филму "Јегуља и еурека". Међу његове филмове спадају и "Школа смеха", "Топла вода", "Испод црвеног моста", "Камиказе такси", "Лек" и други.

Премијера: ФЕСТ 07
У биоскопима: 1. март 2007. године