Јелена Трипковић
22.03.2008.
Артур Кларк, британски писац научне фантастике, проналазач и футуриста умро је у 90. години у граду Коломбу на Шри Ланки. Кларк је широј публици најпознатији по свом роману "Одисеја у свемиру 2001" ("2001: A Space Odyssey"), који је Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick) заједно с њим пренео и на велико платно. Кларк је творац идеје о сателитским комуникационим системима, за шта је добио и неколико признатих светских награда. Године 1994. предложен је и за Нобелову награду.
Иако није творац самог концепта геостационарних сателита, Кларкова је идеја да би ти сателити могли да се употребе као телекомуникациони релеји. Те идеје преточио је у писана техничка документа 1945. године, а касније и у научнофантастичне књиге "Истраживање свемира" ("The Exploration of Space") из 1951. године и "The Promise of Space" из 1968. године. Признајући његове идеје и одајући му почаст, Међународна астрономска унија дала је геостационарној орбити која је на 36.000 km изнад екватора име Кларкова орбита.
За потребе BBC-јевог такмичења Кларк је 1948. године написао причу "The Sentinel". Иако је телевизија одбила ту причу, идеје које су проистекле из ње заувек су промениле ток Кларкове каријере. Не само да је та прича била основ за "Одисеју у свемиру" већ је то прва прича у којој је Кларк унео доста космичких, али и мистичних елемената. У многим његовим каснијим делима човечанство ће бити суочено са супериорнијом ванземаљском врстом попут "The City and the Stars", "Childhood's End" и већ поменуте "Одисеје", након чега ће људски род прећи у наредни ступањ еволуције.
Кларк се преселио на Шри Ланку 1956. године, у време док је још била позната као Цејлон. Прво је живео у Унватуни, да би се касније трајно населио у Коломбу. Био је искусан ронилац и члан Клуба подводних истраживача. Његове подводне авантуре инспирисале су роман "The Fountains of Paradise", у ком је описао свемирски лифт. Тврдио је да ће га по томе историја памтити много више него по геостационарним сателитима једнога дана када концепт свемирског лифта заживи и тако пензионише свемирске шатлове. Године 1962. изашла је књига "Профили будућности" ("Profiles of the Future"), где је Кларк описао проналаске који ће уследити све до 2100. године. За 2005. годину је предвидео "глобалну библиотеку".
Артур Кларк је 1998. године добио титулу сера од британске краљице. У децембру 2007. године снимио је видео-поздрав за своје пријатеље. Преминуо је 19. марта ове године од, како се званично наводи, интензивних проблема с дисањем. Пре смрти је ипак одобрио последњу верзију свог дела "Последња теорема" ("The Last Theorem"), коју је написао заједно с Фредериком Полом (Frederik Pohl).
Стенли Кјубрик је заједно с Кларком адаптирао његово дело "Одисеја у свемиру 2001" ("2001: A Space Odyssey") и преточио га у велики филм. Године 1982. Кларк је наставио с овим пројектом и свој наредни роман "Друга одисеја 2010" ("2010: Odyssey Two") заједно с редитељем Питером Хајмсом (Peter Hyams) преточио у филм "Одисеја у свемиру 2010" ("2010: The Year We Make Contact"). Наредни роман који је требало да буде преточен у филм је награђени Кларков роман из 1972. године "Rendezvous with Rama". Овај пројекат је још у фази израде, а режију филма би требало да потпише Дејвид Финчер (David Fincher), док би Морган Фримен (Morgan Freeman) играо главну улогу.