Једна од најтраженијих глумица Холивуда, Анџелина Жоли, направила је у свом претрпаном распореду празнину од неколико месеци да би глумила у филму. Жолијевој се допао вишезначни језик филма. Она каже: "Драматичне сцене говоре о њиховим брачним односима, а дугачке акционе секвенце и сцене борбе које се развијају касније у филму уједно су изузетно духовите - постоји тај савршени баланс, јер је све то исто тако искарикирано у правом животу."
"Џејн ми је веома слична", каже Жолијева. "Глумећи је, научила сам много о себи. Женама је важно да знају и да схвате да могу да буду снажне и самосталне. Исто тако, сјајно је када двоје људи функционишу као тим, чиме се филмови дуго нису бавили."
Пре него што је разрадио своје ликове, сценариста Сајмон Кинберг разрадио је причу унутар акционих секвенци, откривши тако паралеле између акције и реконструкције идеалног брака. Филмска акција, комедија и романтика нису биле концентрисане само на пуцњаву и тучу већ и на плес. Пошто је био инспирисан балетским стилом хонгконшких акционих филмова, Кинбергова идеја уписана у сценарио тицала се коришћења традиционалне музике у филму. "Акција је морала да буде крупна и забавна и да има исту тежину као и само истраживање ликова", објашњава Кинберг. "У музичком смислу, када дође до сукоба ликова, међусобних укрштања и неслагања унутар љубавне приче, а што они нису у стању да објасне једно другом нормалним дијалогом, почиње песма."
За Дага Лимана плесна секвенца у "Господину и госпођи Смит" била је изазовнија од читаве скале акционих сцена. "Био сам престрављен док сам режирао сцену плеса између Џона и Џејн - што много говори, јер је то била изузетно тешка и захтевна секвенца", сећа се Лиман. "Плесне сцене су најромантичније и најузбудљивије сцене које сам икада снимио."
"Први пут када плешу, обоје воде једно друго", каже Кинберг. "Понекад води он, понекад она, а заправо се надмећу. Обоје су помало пијани и нису свесни тога ко су заправо и за кога раде, а узбуђење и енергија које осећају воде их кроз плес."
Убрзо затим се венчавају и започињу досадан брачни живот. Брачни пар наставља своју смешну игру, која их доводи до првих брачних проблема. Када једно другоме открију ко су заправо, Смитови ће схватити да брак не може да успе без љубави и поверења.
Најпре почињу опасну игру мачке и миша која ће кулминирати експлозивном борбеном сценом, "плесом смрти", у њиховом дому у предграђу. "Та сцена је катарзични сублимат енергија", каже Кинберг. "Џон и Џејн се изнова заљубљују и тек као супарнички атентатори почињу да обраћају пажњу једно на друго, први пут откако су заједно. Лажи међу њима нестају." Када њихове тајне буду откривене, каже Лиман, они бивају ослобођени и у исто време рањиви. Иронично, како радња тече ка крају, филм постаје прича о томе у којој мери су људи спремни да заштите једно друго, чак и у тренуцима када су им животи угрожени.