Сценариста филма "Чарли и фабрика чоколаде" Џон Огуст ("Крупна риба") посебно је везан за Роалда Дала. Он се присећа: "Када сам био у трећем разреду, имали смо задатак да напишемо писмо познатој особи. Скоро сви су одабрали Џимија Картера, који је тада био председник, а ја сам одабрао Роалда Дала јер је "Чарли и фабрика чоколаде" била моја омиљена књига. На своје велико изненађење, добио сам разгледницу од њега. Имао сам десет година и то је био мој први контакт с аутором. То ме је навело да постанем писац. Била ми је част да преточим ову књигу у сценарио."
Огуста је у причи дирнуло то што је Чарли врло сиромашан, нема шта да једе, живи у малој кући с људима које воли – мајком, оцем, дедама и бабама. То би, с друге стране, свако желео да има. Редитељ Бертон и сценариста Огуст су Вонкином лику додали осврт на његово детињство, које ћемо испратити у флешбековима - у току обиласка фабрике Вили ће проћи кроз кључне моменте из прошлости, свој разговор с оцем, зубаром др Вилбуром Вонком, који му је бранио да једе слаткише, и сетиће се како је жудео за укусом чоколаде, што га је навело да направи фабрику.
"Књига оставља много машти на вољу", објашњава Бертон. "Зато смо ишли корак даље и након бројних тумачења поставили чудесну причу због чега се он понаша тако како се понаша и шта стоји иза свега тога, мада се нисмо удаљили од оригинала."
Фелисити Дал, супруга Роалда Дала, сложила се да свака књига мора барем мало да се измени када се пребацује на филм. "Када изаберете неког као што је Тим да од књиге направи филм, онда знате да је у питању један посебан визионар, коме се потпуно препуштате и знате да можете имати поверење у њега."
У току вожње по фабрици Чарлијева наивна питања о временској прогнози или да ли се Вонка сећа када је први пут окусио слаткиш ударају дубоко у емоције произвођача чоколаде. Када он касније да Чарлију највећу награду – саму фабрику са свим чудесима – а Чарли одбије да је прихвати јер би морао да напусти породицу, Вонка се добро запита. Можда је ипак потценио значај породице. Да ли Чарли, који је увек мало гладан, има нешто боље од новца и чоколаде?
"Порука филма је једноставна и дивна, поготову у свету у коме људи увек теже ка материјалном и успеху", каже Бертон. "Постоје материјалне ствари, али постоје и емоције и духовност. Понекад је једноставност ипак најбоље могуће решење."