Јелена Трипковић
20.07.2007.
Амерички систем филмске цензуре ("Motion Picture Association of America - MPAA"), који обилује недоследностима, поред већ строго одређених количина секса, насиља и псовки на филму, увео је још једну категорију коју ће цензурисати - количину пушења. Званично објашњење за ову нову врсту цензуре је да пушење на филму охрабрује тинејџере да се окрену дувану. Филмови чији ће протагонисти одсад пушити цигаре или цигарете добиће оцену "R" (resticted), што је уједно и једна од најстрожих оцена ове организације (изузев чувене "X" оцене). Оцена "R" значи да је слободно гледање филма дозвољено свима изнад 17 година, док сви млађи морају да имају одраслу особу у пратњи.
Филм "Хвала што пушите" ("Thank You for Smoking"), који је недавно прошао америчке биоскопе, бави се идејом да дуванска индустрија улаже много новца у филмску не би ли охрабрила студија да убаце што више сцена пушења у холивудске филмове. То је свакако идеја која није тотално без основа, али се ипак чини да MPAA не би требало да изиграва здравствену полицију.
Да ли актери у филму пуше или не пуше требало би да буде ствар драмског избора јер ако глумац на филму нервозно пуши, дуго увлачи или избацује дим или пали цигарету за цигаретом, то доста сугерише публици о менталном стању лика и зато има драмско оправдање. Сетимо се само Хемфрија Богарта (Humphrey Bogart) у улози Сема Спејда у антологијском филму "Малтешки соко" ("The Maltese Falcon") и облака дима који је увек најављивао његов долазак. Чини се да Богарт без цигаре не би деловао подједнако уверљиво.
Да не говоримо о томе да један од најомиљенијих цртаних ликова наше и ваше младости - Попај, не вади морнарску лулу из уста. По свему судећи, ускоро ниједан клинац у Америци неће моћи тако лако да погледа било који од филмова из Бонд серијала, Богартове филмове или романтични "Доручак код Тифанија".
Занимљив приговор овој врсти ценузре је свакако и историјска тачност. Узмимо, на пример, биографски филм о Винстону Черчилу (Winston Churchill). Било би историјски нетачно ако би Черчил био приказан без његове обавезне цигаре.
Одговор цензора је да они само не одобравају "гламуризовано" пушење у филмовима. Како ли изледа упутство за цензурисање по основу гламуризације? Намеће се питање: "Зар нико не рачуна на здраворазумско размишљање?" Свакако да би у домаћим филмовима и серијама, поготово оним који се приказују на телевизији у дневним терминима, требало да постоји више обзира према малолетницима, али можда је најновији потез америчких цензора ипак преоштар.