Поводом обележавања 70 година од смрти Федерика Гарсије Лорке (1898-1936) у Београду се крајем године организује приказивање филмова чувеног шпанског редитеља Луиса Буњуела (Luis Bunuel), Лоркиног великог пријатеља и савременика. Циклус филмова Луиса Буњуела биће приказиван у Београду од 11. новембра до 9. децембра у свечаној сали Института Сервантес, сваке суботе у осам часова.
Федерико Гарсија Лорка (Federico Garcia Lorca) и Луис Буњуел упознали су се у студентском дому у Мадриду. Обојица су се спријатељила између осталих са Салвадором Далијем (Salvador Dali), Хуаном Рамоном Хименесом и Хосеом Маријом Инохосом. Ово изузетно пријатељство оставило је траг на животе обојице уметника.
Луис Буњуел рођен је 1900. године у Каланди, Шпанија, а умро 1983. године у Мексику. У касним двадесетим сели се у Париз, где започиње филмску каријеру радећи углавном споредне послове иза камере. Његов први филм је 17-минутни "Un chien andalou" из 1929. године, који га је готово тренутно учинио славним у уметничким круговима. Наредни филм - "L" Age d"or", снима 1930. године. У њему неумољиво напада цркву и вишу средњу класу друштва, што су теме којима ће се бавити до краја живота. После изгнанства из Шпаније, Буњуел се сели у Америку, а затим у Мексико. Тих година снима филмове који су постали познати само у земљама шпанског говорног подручја. Генерал Франко га зове назад у Шпанију 1961. године, након чега Буњуел снима филм "Viridiana" као прави надреалистички гест. Тај филм је убрзо забрањен у Шпанији, али му је донео Златну палму у Кану.
Циклус филмова Луиса Буњуела чини избор из маштовитог и иновативног филмског опуса овог великог шпанског синеасте (који је касније преузео мексичко држављанство), чије је дело и данас референца у светској кинематографији. Биће приказани филмови "Анђео истребљивач" ("Angel exterminador, El", 1962), "Лепотица дана" ("Belle de jour", 1967), "Виридијана" ("Viridiana", 1961) и "Велики казино" ("Gran Casino", 1947).
Ревију отвара мексичко-шпански филм "Анђео истребљивач" (1962) с Енриком Рамблом и Луис Гаљард, верзија на шпанском језику. У филму, Едмундо и Лусија де Нобиле организују вечеру у њену част. Догађају ће присуствовати одабрана група званица. Све почиње када гости не могу да напусте салон - спречава их нешто необјашњиво, као да се плаше да изађу, што ће их довести до принудног заједничког боравка у кући. Како време пролази, све поприма облике напетости и насиља. Кроз неколико дана почетна љубазност гостију трансформише се у најпримитивнију борбу за преживљавање.
Да завршимо цитатима овог великог уметника:
- Ни због чега се не бих више морално гнушао него да добијем Оскара.
- Хвала Богу, ја сам атеиста!