Недавно је у Београду званично почео циклус новог еквадорског филма у сарадњи Амбасаде Еквадора и Института Сервантес. У току циклуса биће представљена четири филма чувеног редитеља Камила Лусуријаге. Циклус ће трајати до 20. фебруара, а улаз је слободан за све љубитеље кинематографије ове латиноамеричке земље. За оне који не знају шпански језик филмови су титловани на енглески.
Камило Лусуријага је престижни еквадорски редитељ. По свом раду је један од најрепрезентативнијих синеаста ибероамеричког филма, а критичари сматрају да његова појава означава прекретницу у историји еквадорског филма. Сва четири филма која ће бити приказана београдској публици темеље се на еквадорској књижевности.
Лусуријага је рођен 1953. године у Лохи, а као глумац учествовао је у трупи Ољантај између 1971. и 1976. Године 1977. режирао је свој први документарни краткометражни филм "Земља Кањарија". После неколико краткометражних филмова, 1990. снимио је свој први дугометражни филм - "Тигрица", с Лисет Кабрером и Вероником Гарсијом у главним улогама. Филм је базиран на причи Хосеа де ла Квадре.
Београдска публика ће имати прилике да погледа и његов филм "Док не сване дан" (2004) с Марилу Вака и Аристидес Варгас. Филм је базиран на делу Хуана Валдана. Кито 1809. године. Краљевске трупе с пуковником Аредондом на челу стижу у град из Лиме с циљем да угуше побуну против шпанске круне. Усред тих догађаја рађа се љубав између Џудит, младе девојке из Кита, и Педра Матијаса Ампудије, библиотекара, такође из Кита, који игром судбине долази у додир с носиоцима ослободилачких акција од 10. августа, које су завршене касније, 2. августа 1810. Ово је прича о љубави усред ратних дешавања.
Филм "Писмо или глава" (2004) с Марилу Вака и Валентином Паћеко овог аутора такође ће бити приказан у оквиру циклуса. Пошто је 25 година била раздвојена од породице, Вирхинија се враћа у Кито, свој родни град, како би видела свог оца удовца и сестру близнакињу Мануелу, која живи у старој родитељској кући с мужем и двоје деце. Вирхинија посећује оца који вегетира затворен у старачком дому. Немогућност да разговара с њим ослобађа код Вирхиније бројне и конфликтне љубавне везе на које је навикла у Њујорку. Мануелин брак је пољуљан сексуалном незаинтересованошћу и константним сумњама у верност мужа које Вирхинија изазива код Мануеле. Лоренсо напушта дом. Отац близнакиња умире.
У оквиру циклуса биће представљена и два краткометражна филма младог редитеља Ивана Море Монсане (1977), једне од нада латиноамеричког филма: "Нуклеарна тишина" и "Живот обешеног".