Редитељ Вес Крејвен (Wes Craven), познат по остварењима "Страва у Улици брестова" и серијалу филмова "Врисак", у свом новом трилеру - "Ноћни лет", усвојио је суптилнији начин за креирање напетости и страве. "Ово дефинитивно није хорор филм - то је психолошки трилер", тврди редитељ. "Нема манијака који јури људе месарским ножем и нико не носи маску – осим што се неко представља као једна особа, а на крају се испостави да је неко тотално другачији. Уосталом, никад не знате поред кога ћете седети у авиону!"
Централни део приче, једно универзално искуство, јесте оно на шта се на почетку концентрисао сценариста Карл Елсворт. "Авионом се возе свакакви ликови. Док седимо и посматрамо људе како прилазе својим седиштима, сви мислимо углавном исто: "какав ли је овај човек" или "не желим да овај седне баш поред мене"." Прича је настала из тога и врти се око два главна лика. Лиза је млада пословна жена која добро влада својим послом, али у току лета полако кроз ситнице открива да има ужасну тајну и постаје веома рањива кад јој се у авиону догоде неке ствари. Она то веома добро крије, али Џексон, који седи поред ње, добро процењује карактере.
Џексон је веома занимљив лик – има потпуно једноставан поглед на свет. Ако бисте му дали неки посао, он би га без размишљања извршио. Не би се претерано удубљивао нити размишљао. О себи мисли да је веома искрен и поштен. Он једноставно тако функционише и неком то може да се свиђа или да се не свиђа, али тако је."
Једна од најзапаженијих младих звезда у успону, Рејчел Мекадамс (Rachel McAdams), игра Лизу Рајсерт. Одмах ју је привукао однос Лизе и Џека. "Психолошка игра која се одвија између та два лика у ограниченом простору је оно што ме је највише привукло. За мене је то био огроман глумачки изазов – да морам да седим као талац на једном месту, а да нико други то не сазна. Ситуација је ужасна. Угрожени су живот њеног оца и њен живот, а уколико Џејсону помогне да уради то што је наумио, постаће убица исто колико и он. Она мора да нађе начин да спасе себе и оне које воли."
Рејчелин партнер у филму је ирски глумац Силијан Марфи, који је улогу оперативца у планираном убиству, Џексона Рипнера, одиграо са савршеним течним америчким акцентом. "Има очигледне конотације у његовом презимену, иако у принципу не делим ликове на тотално добре и тотално лоше", каже Марфи. "Он је професионалац, плаћен је да обави посао. Како филм тече, околности се мењају и он губи контролу над ситуацијом. Привлаче ме ликови који се налазе у екстремним ситуацијама, у којима напетост достиже врхунац, а ово је дефинитивно таква улога. То је глумачки сценарио, скоро као камерна драма писана за два глумца који носе цео филм док седе на та два седишта у авиону. Одмах ме је привукао."
Занимљиво је да је Силијан и саму улогу Џексона прочитао у авиону у току дугог лета из Лондона у Лос Анђелес, док је ишао да се нађе с редитељем Весом Крејвеном, а први разговор догодио се управо у кафеу на самом аеродрому. Снимање филма је такође почело на аеродрому у Онтарију. Сценограф Брус Алан Милер и његов тим потрудили су се да аеродром изгледа исто као међународни аеродром у Даласу, на коме филм почиње. Због тренутних мера безбедности које има сваки већи аеродром, било је немогуће снимати на неком од већих аеродрома у земљи.
"Нисмо могли да добијемо дозволе на већини аеродрома, али нам је Онтарио дао оно што смо тражили за филм", каже Милер. Авион на релацији Далас–Мајами, у коме се дешава скоро цео филм, направљен је у потпуности у студију. Због лимитираног простора у правом авиону, Милер и његов тим конструисали су авион који одговара боингу 767. "Истраживали смо многе различите авионе – са широким трупом, с дугим трупом, с различитим размештајем седишта, и одлучили смо се за боинг 767, који има распоред 2-3-2. Нисмо могли да изнајмимо 767, па смо узели делове различитих авиона и спојили их. Све смо направили тако да личи на боинг 767 - од дела за пртљаг у самој кабини до осветљења, седишта и кухиња."