Три приче, три редитеља, једна визија
Режисер Роберт Родригез желео је буквално да пренесе, а не да адаптира сирову, неизмењену верзију романа на филмско платно. Одлучио је да докаже Милеру да може да трансформише његове књиге у филм, а да оне при том не изгубе ни срце ни душу. Роберт је од три Френкова романа - "Тежак растанак" ("The Hard Goodbye"), "Велико дебело убиство" ("The Big Fat Kill") и "То жуто ђубре" ("That Yellow Bastard") - направио један сценарио. Урадио је неколико тест снимања, чији су резултати открили како ће Град греха изгледати у филмској форми. Онда су за само десет сати снимили почетак филма и Френк је био упецан.
Родригез је желео да Френк, заједно с њим, буде окосница читавог пројекта, не само као продуцент или писац већ и као коредитељ. Тако се одрекао могућности да буде номинован за награде у категорији најбољег редитеља, пошто, према правилима, ако су режију једног филма потписала два редитеља, они не могу бити у трци за награде. Већ тада био је уверен да је то најбоље за филм - пошто је "Френк једини човек који је заиста био у Граду греха", та чињеница му и није толико сметала.
Снимање филма употпунио је и Квентин Тарантино, редитељ коме уопште није страна категорија петпарачких прича. Тарантино је учествовао у стварању филма на Родригезов позив и био је плаћен само један долар за режију сцене у причи "Велико дебело убиство", у којој се Двајт и Џеки Бој возе по киши, а Двајт је убеђен да му се обраћа мртав Џеки Бој. Тарантино и Родригез су пре тога радили заједно на филмовима: "Десперадо", "Четири собе", "Од сумрака до свитања", а Родригез је компоновао музику у последњем Тарантиновом великом филмском хиту - "Убити Била", такође за само један долар.
Извршни продуценти филма били су бивши власници "Мирамакса" - Боб и Харви Вајнстин.