Потајни одлазак на кров осваја сумњичаву Сеси и Далијини очајнички покушаји да умири ћерку, заједно с Марејевим лукавим методама продаје, доводе до брзог усељења у стан 9Ф, противно жељама Далијиног бившег мужа Кајла (Дагри Скот). Злокобна флека на плафону убрзо почиње да пропушта смеђу течност и Далија упада у пакао изнајмљених станова.
Зграда за коју Мареј каже да је изграђена током седамдесетих година 20. века у "бруталном стилу" представља посвећеност тог приступа сировом бетону и коцкастим геометријским облицима с готичким детаљима. Сценографија Терезе де През ("Америчка лепота") у стилу филм ноара наглашава грађевинску запуштеност. Фотографија Алфонса Беата, познатог по раду с Педром Алмодоваром, изазива жмарце код гледалаца.
Редитељ Волтер Салеш у филму "Тамна вода" пажљиво одмерава напетост између Далијине судске борбе с Кајлом и натприродних дешавања која почињу да је прогањају. Иглесијасов ерудитни сценарио глатко се креће између опипљивих испољавања елемената хорора и психолошког страха који осећа лик Конелијеве. Права напетост лежи у питању да ли су то праве натприродне појаве, симптоми оронуле Далијине свести или неки лукави Кајлов план да докаже да је она нестабилна.
Као и у "Реквијему за сањара" и "Кући песка и магле", Џенифер Конели мајсторски отелотворује савремену жену на ивици слома. Треба приметити и допринос глумаца у епизодним улогама. Рајли, Пит Постелвејт као надзорник зграде г. Вик и Тим Рот као Плацер, Далијин адвокат, изванредно глуме и дају тежину осећају да ништа није онако како изгледа.
"Тамна вода" повремено превише нагло достиже врхунац и има тренутке типа "зашто би он/она то урадио/урадила?", који су, изгледа, постали неизбежни елементи жанра. Салеш такође преноси утицаје Кјубрика и Поланског, али ако "позајмљујете" од некога, од кога ћете него од њих? Све то је ипак лако опростити јер је остатак филма тако добар.
Салеш успешно избегава бум-ефекте и глупе, немотивисане преокрете који су чести у филмовима као што су "Жмурке", "Бабарога" и "Кућа воска" и усредсређује се на грађење драме и напетости због којих су "Духови у нама" Алехандра Аменабара тако успешни. Концентришући се на ликове и теме с којима публика заиста може да се идентификује, Салеш буди прећутане страхове који испуњавају савремени градски живот.