Седморо Браунове деце: Сајмон, Тора, Ерик, Лили, Кристијана, Себастијан и беба Еги, лако би могла да буду и најнесташнија деца у историји света. Измучени отац ради по цели дан у локалном погребном предузећу да би издржавао своје проблематично потомство. Мајка им је умрла пре само годину дана, али строга тетка господина Брауна, која им новчано помаже јер његова примања нису довољна, прети да ће им ускратити издржавање уколико се господин Браун не ожени поново у року од месец дана. Господин Браун одлучује да деци не каже ништа о томе. Када малишани то дознају, помисле да оцу уопште није стало до њих чим неће да им каже да ће ускоро добити маћеху. Браун стално слуша о томе како је права ствар за њега заправо неко ко се зове дадиља Мекфи, али он не зна ко је она, нити како да је пронађе.
Ема Томпсон и Линдси Доран раде као тим сценариста (Доранова је продуцент још од 1990. године, када су се упознале на снимању филма "Поново мртав", у ком је Ема Томпсон играла главну улогу). У том тренутку Линдси Доран је "обележила" десет година потраге за неким ко ће дело Џејн Остин - "Разум и осећајност", адаптирати за дугометражни филм. Када је одгледала неколико епизода хумористичке ТВ серије за коју је Ема Томпсон писала сценарио (серија се звала баш прикладно - "Томпсон"), знала је да је нашла праву особу за адаптацију иако Ема никада није написала сценарио за играни филм.
Као искрени поштовалац дела Џејн Остин, Ема Томпсон је прихватила задатак чим је завршила снимање филма "Поново мртав". Пет година касније, филм "Разум и осећајност" је завршен. Критика га је добро прихватила, био је велики биоскопски хит и номинован је за награду Оскар у седам категорија, укључујући и најбољи филм. Ема Томпсон је добила Оскара за најбољи адаптирани сценарио. Такође, овај филм је добио награду Златни глобус за најбољи филм - драму, и награду БАФТА за најбољи филм.
Књиге које је почетком шездесетих година написала Кристијана Бренд говоре о легенди - чаробној дадиљи немирног погледа, која успева да обузда гомилу немирне и немогуће деце. Користи магију да би их научила одређеним лекцијама, а како они усвоје неку лекцију, тако се њен изглед мења набоље. Приче о сестри Матилди генерацијама су се усмено преносиле у ауторкиној породици. Кристијана Бренд је заправо уметничко име књижевнице Мери Кристијане Луис, награђеног мистериозног писца. О овом лику она први пут говори у својој антологији "Naughty children" (коју је илустровао њен рођак, Едвард Ардизон, чувени илустратор књига за децу) и касније у три своје књиге.
Прича је смештена у мало село надомак Лондона у касној викторијанској и раној едвардијанској Енглеској. Како у бајци није прецизирано о ком се периоду тачно ради, Џоунс и сценариста Мајкл Хауелс имали су велику слободу приликом стварања света у ком живи дадиља Мекфи. "Јесте то касни викторијански период, али је реч о викторијанском добу које знамо из сликовница", објашњава Хауелс. "Нисмо били везани за неки одређени датум, што је, у ствари, јако лепо. То је само измишљен викторијански период, у који ће људи закорачити заједно с овом породицом док се прича одвија пред њиховим очима."