Два пута је номинован за Оскара, са посебним акцентом на улогу с којом ће се увек повезивати - лик убице у Тарантиновом филму "Петпарачке приче" ("Pulp Fiction", 1994). Такође, био је номинован за БАФТА награду и Златни глобус. Треба још споменути и награду за најбољег глумца од стране Удружења филмских критичара Лос Анђелеса.
Сјајном комедијом "Кратких рукава" ("Get Shorty", 1995) Барија Соненфелда, Траволта осваја Златни глобус за најбољу мушку улогу. Године 1997. осваја престижну награду Британске академије за филм и телевизију, а 1998. прима награду за животно дело Чикашког филм фестивала. Добитник је цењене "Алан Ј. Пакула" награде, коју су му филмски критичари уручили за улогу у филму "Грађанска парница" ("A Civil Action", 1998). Номинован је за освајање Златног глобуса у категорији најбољег глумца за филм "Primary Colors" (1998) у режији Мајка Николса.
Траволта је у својој дугој каријери показао да му ниједан жанр није стран, што потврђују и наслови популарних и пре свега познатих филмова као што је "Грозница суботње вечери" ("Saturday Night Fever", 1977), који говори о диско феномену у касним седамдесетим; тим филмом освојио је свог првог Оскара, као и номинацију за Златни глобус. Споменимо и мјузикл "Бриљантин" ("Grease", 1978), као и јако успешан филм "Градски каубој" ("Urban Cowboy", 1980), који је својевремено унео неке нове трендове у поп културу.
Треба нагласити и његове улоге у филмовима "Blow Out" (1981) и "Кери" ("Carrie", 1976) цењеног Брајана де Палме, као и улогу у популарној комедији "Гле, ко то говори" ("Look Who"s Talking", 1989) редитељке Еми Хекерлинг. Траволтину каријеру можемо поделити на два дела: почетак каријере, који су обележили првенствено плесни филмови и мјузикли какви су "Грозница суботње вечери", "Бриљантин" и "Staying Alive" (та каријера замрла је почетком осамдесетих и доживела трзај са филмом "Гле, ко то говори" 1989. године), и васкрснуће његове каријере после успеха филма "Петпарачке приче" 1994. године.
Након улоге у "Феномену" ("Phenomenon", 1996), Траволта први пут постаје акциони глумац у филму Џона Вуа "Сломљена стрела" ("Broken Arrow", 1996). Следе филмови: "Мајкл" ("Michael", 1996), "She"s So Lovely" (1997), "Украдено лице" ("Face/Off", 1997), "Полудели град" ("Mad City", 1997), "Primary Colors" (1998), "Танка црвена линија" ("The Thin Red Line", 1998), "Грађанска парница" ("A Civil Action", 1998), "Генералова кћи" ("The General"s Daughter", 1999), који је прославио Шарлиз Терон, "Бојно поље Земља" ("Battlefield Earth", 2000), "Срећни бројеви" ("Lucky Numbers", 2000), "Шифра: сабљарка" ("Swordfish", 2001), који је прославио Хале Бери, као и "Случајни сведок" ("Domestic Disturbance", 2001) редитеља Харолда Бекера.
У нашим биоскопима недавно смо гледали Траволту у филмовима: "Убојите намере" ("Basic", 2003) и "Панишер" ("The Punisher", 2004). Ускоро ћемо га гледати у филму "Ladder 49" (2004), а за наредну годину најављени су и филмови "A Love Song for Bobby Long" и "Be Cool".
Сутра читајте више о овом глумцу.