Ко је Иштван Сабо?

Мађарски редитељ Иштван Сабо (Istvan Szabo), добитник награде "Александар Лифка" на овогодишњем Палићком филмском фестивалу, добро је познат у интернационалој стручној јавности, али је можда недовољно познат широј публици код нас. Награда коју је добио у нашој земљи је одличан повод за представљање овог редитеља.

Иштван Сабо је рођен 18. фебруара 1938. године у Будимпешти. Средином шездесетих година скреће пажњу критике својим дебитантским филмом "Age of Illusions" ("Almodozasok Kora", 1964), за који је награђен у Локарну. Велики корак направио је 1980. године филмом "Confidence" ("Bizalom"), који је тријумфовао у Берлину, доневши му Сребрног медведа за режију. Само годину дана касније снима свој, по општем мишљењу, најбољи филм - "Мефисто", за који је освојио Златну палму у Кану за најбољи сценарио, а потом и Оскара за најбољи страни филм. Иштван Сабо је једини мађарски режисер досад који је својој земљи донео Оскара.

Од почетка деведесетих преоријентисао се на филмове на енглеском језику, попут остварења "Састанак са Венером" ("Meeting Venus", 1991), "Sunshine" (1999), "На чијој страни" ("Taking Sides", 2001), "Као Јулија" ("Being Julia", 2004). За последњи филм глумица Анет Бенинг (Annette Bening) је исте године добила номинацију за Оскара.

Његови најуспешнији филмови проистекли су из сарадње с чувеним аустријским глумцем Клаусом Маријом Брандауером (Klaus Maria Brandauer), као и кинематографом Лајошом Колтаијем (Lajos Koltai). Сабо је 1996. године добио Пулицерову награду за документарну ТВ серију "The hundred years of cinema".

Последњи филм овог редитеља је "Rokonok" ("Relatives"), који је приказан на овогодишњем Палићком филмском фестивалу, као и филм "Састанак са Венером".