Пре него што је одлучио да се бави глумом Мики Рурк (Mickey Rourke) је желео да постане професионални играч бејзбола или боксер. Међутим, постао је глумац, и то један од неколицине истинских глумаца данашњице које су обучавали класичном методом.
Дипломирао је у њујоршком "Actor"s Studio" и започео каријеру филмовима "Рајска капија" ("Heaven"s Gate") и "Врелина тела" ("Body Heat"). Међутим, афирмисале су га улоге у филмовима "Девет и по недеља" ("9 and a 1/2 Weeks"), "Анђеоско срце" ("Angel Heart"), "Pope Of Greenwich Village", "Rumble Fish", "Diner", "Година змаја" ("Year of the Dragon"). Овај последњи критика је негативно оценила, али је Рурк подржао редитеља Мајкла Ћимина и одбијао све позиве критичара да да интервју. Од тада га прати репутација да је перфекциониста који пристаје да ради само с редитељима или на пројектима који задовољавају његове високе критеријуме.
Касних осамдесетих и кроз деведесете његова каријера била је у сталном опадању. Написао је сценарио, продуцирао је и глумио главну улогу у филму "Homeboy" о боксеру који је задобио тешке повреде и остао скоро без свих можданих функција док се борио за шампионску титулу. Мазохистичка веза између овог филма и његове "нове каријере" боксера не може се порећи, иако је наставио да се спорадично појављује у малим филмовима и епизодним улогама.
У том периоду има неколико запажених појављивања у филмовима: "Заклетва" ("The Pledge") Шона Пена, "Фабрика животиња" ("Animal Factory") Стива Бушемија, BMW-овом кратком филму "The Follow" Вонг-Кар Ваија, "Rain Maker" Френсиса Форда Кополе, у коме му је партнер био Мет Дејмон, и "Било једном у Мексику" Роберта Родригеза.
Једну од последњих улога имао је у филму "У жару освете" ("Man on Fire") Тонија Скота, у коме глуми поред Дензела Вошингтона, а тренутно ради "Домино", поново у режији Тонија Скота, с Киром Најтли у главној улози.