Постојеће, мање и више познате, легенде биле су инспирација за напете и мистериозне авантуре у филму "Национално благо" ("National Treasure"): од историјских прича о благу темплара, преко тајних шифара које су користили оснивачи Америке до мистичних масонских симбола на новчаницама америчког долара, филм је пун аутентичних занимљивости.
Продуцент и сценариста Орен Авив и његов партнер Чарлс Сигарс дошли су на идеју о човеку који је принуђен да украде Декларацију независности кад се испостави да је кључни амерички документ у великој опасности, пошто је откривено да садржи извесну тајну мапу.
Сценаристи Кормак и Меријен Виберли унели су још слојева мистерије и авантуре у филм зачињен хумором и савременом љубавном причом. У свом истраживању сценаристи су наишли на једну од најтајновитијих прича у историји - причу о благу темплара. Темплари су били крсташи из 11. века; за њих се прича да су били једна од најмоћнијих тајних организација у историји. Сматра се да су били толико богати да су чак и најмоћнији европски краљеви тражили позајмице од њих. Онда, у 14. веку, њихово благо је одједном нестало без трага. До данашњег дана тајна онога што се догодило са благом темплара инспирише ловце на благо широм света, а посебно у САД.
"Многи верују да је благо стигло у Северну Америку", примећује Кормак. "Интересантно је да постоји претпоставка да је Кристофор Колумбо био темплар, тако да је благо могло да стигне у Америку на тај начин." Ако је тако огромно благо дошло у руке оснивача Америке, Виберлијевима је деловало вероватно да би га они сачували за револуционарни рат, као последње уточиште у случају да нацији у настанку затреба додатно финансирање (у то време то је била озбиљна ствар) да би сачувала тешко стечену слободу.
Кад су испитали историју подробније, деловало је сасвим могуће и да би оснивачи Америке радили скоро невероватне ствари како би сачували тајну о толиком благу. Ипак су у Америци 1776. шпијуни и разни непријатељи били стална стварност - а тајновитост је постала права уметност. У то време многи припадници елите били су чланови тајних друштава, тадашња писма редовно су писана у шифрама и невидљивим мастилом, масонски симболи били су гравирани на зградама а било је уобичајено да се благо крије на тајним локацијама.
Такође, то је било време када су многи амерички лидери припадали тајном друштву слободних зидара. Већина прича о великим авантурама одиграва се у егзотичним земљама и давним временима, али у "Националном благу" лов на једно од највећих блага у историји дешава се у савременој Америци.
Џери Брукхајмер и Џон Тертелтауб снимали су на аутентичним историјским локацијама у Филаделфији, Вашингтону и Њујорку, које се ретко виђају у акционим и авантуристичким филмовима. Поред Конгресне библиотеке и Линколновог меморијала, коришћене су и друге аутентичне локације у Вашингтону као што је Зграда ћерки америчке револуције, која замењује Белу кућу Ендруа Џексона из 1832. Прича почиње ту, сценом са претком Бена Гејтса, Чарлсом Керолом, последњим живим потписником Декларације независности, који му преноси кључни траг у потрази за благом.
Наравно, филмаџије нису могле да сниме избледелу оригиналну Декларацију из безбедносних разлога, па су радили са стручњацима на стварању што боље копије која омогућава публици да види документ старији од 200 година са насловом и потписима. После Вашингтона, снимање је пребачено у Филаделфију, где је најранија америчка историја још увек опипљива кроз споменике као што су Сала независности и Звоно слободе. Филмаџије су добиле и веома ретку дозволу да уђу у оригинални торањ у ком се налази звоно из 1876. године које и дан-данас звони и игра кључну улогу у приближавању Бена и његових пријатеља благу.