Јелена Трипковић
20.03.2008.
Познати позоришни, филмски и телевизијски глумац Живојин - Жика Миленковић умро је у уторак, 18. марта, у 81. години живота. Широј публици Миленковић је остао у сећању по улогама у домаћим серијама, пре свих као деда Трајко Гавриловић у "Породичном благу" и, наравно, као Тијослав Марјановић Гарац у "Срећним људима".
Жика Миленковић рођен је 28. јануара 1927. у Нишу, где је и почео позоришну каријеру, коју је наставио у Београдском драмском позоришту, где је играо све до пензионисања. Поводом Миленковићеве смрти у његовом позоришту ће бити одржана комеморација 21. марта, а време и место сахране још нису објављени.
Миленковић је играо у преко 150 позоришних представа, око 30 филмова и више од 300 телевизијских емисија. Памте се његове улоге у серијама "У црном снегу", "Леваци", "Дипломци", "Повратак отписаних", "Више од игре", "Салаш у Малом риту", "Позориште у кући", "Љубав на сеоски начин", "Врућ ветар", "Хотел са 7 звездица", "Отворена врата", "Сложна браћа", "Полицајац са Петловог брда", "Балкан експрес", "Вук Караџић", "Бољи живот", "Камионџије" и многим другим.
Од филмова у којима је Миленковић играо побројаћемо само неке: "1 на 1" (2002), "Слатко од снова" (1994), "Раденко и Силвана" (1993), "Полицајац са Петловог брда" (1992), "Балканска перестројка" (1990), "Како је пропао рокенрол" (1989), "Балкан експрес 2" (1988), "Тесна кожа 3" (1988), "Нека чудна земља" (1988), "Хајде да се волимо" (1987), "И то ће проћи" (1985), "Варљиво лето '68" (1984), "Давитељ против давитеља" (1984), "Како сам систематски уништен од идиота" (1983), "Жута" (1973), "И Бог створи кафанску певачицу" (1972) и "Кад будем мртав и бео" (1967).
Смрћу Жике Миленковића српско глумиште изгубило је још једног барда, а гледаоци остају ускраћени за креације омиљене глумачке личности.