Гарфилд, један од најпопуларнијих ликова из стрипа на свету, постао је велика филмска звезда. Његов играно-компјутерско-анимирани филмски деби, адаптиран из стрипа који је читало 260 милиона читалаца широм планете, постао је глобални блокбастер у биоскопима и на DVD-у. Гарфилд је коначно добио епску причу велику колико и његов его – причу која тешко стаје на велики екран. Продуцент Џон Дејвис, чији многи хитови укључују наслове "Доктор Дулитл" и "Татино обданиште", био је природан избор да на велики екран доведе "Гарфилда" и сасвим нов наставак - "Гарфилд 2".
"Било је крајње време да Гарфилд постане велика филмска звезда", каже Дејвис. "Он је лењ, духовит, дрчан и има став. Није битно да ли имате пет или 50 година, свако може да се поистовети с њим на неком нивоу."
Док је Бејлијева екипа аниматора стварала новог и унапређеног Гарфилда, студио за визуелне ефекте из Ванкувера подарио је животињама у филму моћ говора. Био је то мукотрпан шестомесечни процес током којег је 200 аниматора разрађивало лица животиња како би се уклопила с гласом и карактером глумаца који им позајмљују гласове.
Једина права животиња која не говори је Џоново вољено куче и Гарфилдов вечити противник – Оди. Два неодољива теријера, Тајлер и његова сестра Клои, понављају улогу Одија из првог филма. Иако пси личе, имају веома различите личности и коришћени су у различитим сценама. Тајлер је глумио у љупким, емотивним или тешким сценама. "Он је веома интелигентан и добро прати упутства, лако га је дресирати. Клои је сјајна за откачене ствари, као напад на ногавицу панталона, зато што је неустрашива", каже њихов тренер Кристи Кембел.
Понекад је снимање вероватно личило на Нојеву барку с гомилом животиња. Секвенце у којима је компјутерски генерисани Гарфилд у интеракцији с правим животињама било је тешко, али и, по Кандијевим речима, понекад и најзабавније снимати.