Када су се продуценти Скот Рудин и Доналд де Лајн, редитељ Френк Оз и сценариста Пол Радник састали да би направили римејк филма "Жене из Степфорда", трилера из 1975. године заснованог на књизи Ајре Левина, препознали су потенцијал за, како каже сценариста филма Пол Радник, "праву модерну америчку комедију". Иако се и књига и прва верзија филма сматрају одговором на први талас феминизма у Америци током седамдесетих, друштвене промене које су се одиграле у последњих 30 година омогућиле су неке нове преокрете у причи.
Радник, који је писао сценарио за успешну комедију "In & Out" из 1997. године, каже да кроз јединствену комичну перспективу овог филма на површину излазе теме потрошачког друштва и похлепе. Он је додатно модернизовао причу из седамдесетих увођењем геј пара - Роџера (Роџер Барт) и Џерија (Дејвид Маршал Грант), што само по себи није посебно, али он додаје да је ту ново како се ни они не уклапају у друштво Степфорда, а ипак се труде да постигну савршенство као и сви остали.
У овом филму дебитује Фејт Хил, добитница номинација за награду Греми. Хилова игра Сару Сандерсон, бившу директорку авио-компаније, коју муж претвара у узорну степфордску супругу. Као комично представљање америчког сна из предграђа које комбинује сатиру и трилер, филм "Жене из Степфорда" бави се свачим по мало - од "рата" полова преко предрасуда до потребе за индвидуалношћу, и поставља питање: зашто је у Степфорду опасно истицати се када живимо у свету у ком су успешни појединци славни?
Иако у држави Конектикат не постоји град Степфорд, постоје индикације да је писац романа, Ајра Левин, био инспирисан градићима округа Ферфилд, прелепим предграђима са огромним кућама и беспрекорним травњацима. Сценограф Де Говија је тачно схватио шта аутори траже - богато њујоршко предграђе где људи долазе да се опусте и уживају у плодовима свог рада, био он поштен или не.
Пол Радник пореди Степфорд са стилом живота чији су незаобилазни део Марта Стјуарт и Ралф Лорен. Дизајнирајући костиме за сцену у филму која дефинише декаденцију и дух Степфорда, Ен Рот обукла је Никол Кидман у свилену хаљину која њеном лику, Џоани, истовремено даје изглед Барбике и Пепељуге.
Музеј Локвуд-Метјуз у Норвоку у Конектикату постао је средиште свих активности степфордских жена. Тај музеј, у ком се у оригиналном филму из 1975. налазила Организација мушкараца Степфорда, јесте једина локација која се понавља у римејку. Зграда коју је шездесетих година 19. века саградио финансијер Легранд Локвуд има 62 собе и једна је од најлепших кућа из тог доба која је опстала, а била је једна од највеличанственијих грађевина у држави у 19. веку. Причало се да је градња коштала милион и по долара, али је кућа продата за само 90.000 када је Локвуд умро три године по усељењу. Град Норвок купио је кућу 1941, а за национални историјски споменик проглашена је 1971. Да би употребили музеј за филм, продуценти су се сложили с тим да детаљно реновирају зграду стару 140 година.