Прослављени редитељ филмова "Троја", "Савршена олуја" и "Председнички авион", Волфганг Петерсен (Wolfgang Petersen), постао је интернационално познат напетом драмом из Другог светског рата - "Подморница" ("Das Bot"), која му је донела номинације за Оскара за режију и за сценарио. Овај врсни приповедач враћа се мору с "Посејдоном" фокусирајући се не само на моћ великог таласа који преврће луксузни брод на пучини већ и на снажне драме које се одигравају унутар мале групе људи који се боре за опстанак.
"Катастрофа заиста показује какви су људи изнутра када се уклоне све конвенције живота", каже он. "Одлуке о животу и смрти дешавају се у секунди. Када видите како људи реагују и понашају се у екстремним ситуацијама, знате од чега су направљени." Глумачка екипа није морала да буде само талентована већ и прилагодљива. Поред тога што су сами глумили у опасним сценама и били бацани под ударима бујице, последњих недеља снимања морали су да раде под водом – а за то их је припремала екипа за безбедно роњење.
Џош Лукас, који глуми самотног професионалног коцкара Дилана Џоунса, сам је радио своје подводне сцене и за то се спремао после радног времена, код куће. Тога се сећа као прилично комичног: "Пошто сам изјавио да бих волео то да радим, отишао бих кући након посла и после читавог дана проведеног у води пливао у базену да бих видео колико дуго могу да задржим дах", сећа се глумац.
У коришћење компјутерске графике у креирању океана, свих екстеријера и целог брода, аутори нису морали да се уздржавају и на крају су добили водени зид висок преко 45 метара и 20 спратова висок прекоокеански брод дугачак преко 300 метара, са 4.000 путника и чланова посаде. Пространи екстеријери изграђени су у студијима Варнер брадерса, на стари начин како би се снимили практични ефекти. Већина сетова је дуплирана у оригиналној и наопакој верзији како би се дочарали прво величанственост брода, а потом његово потпуно уништење – и све је то било балансирано на платформама које су могле да дочарају акцију љуљањем.
Комбиновањем практичних ефеката с компјутерски генерисаним сликама Петерсен је постигао величину какву није могао да нађе у стварности, али је ипак невероватно реалистична: од сређене спољашњости, сваког детаља сценографије и атмосфере све до ручно израђеног иницијала "П", који се налази на свакој униформи.
Супервизор визуелних ефеката Бојд Шермис надгледао је креирање више од 600 кадрова са специјалним ефектима. "Ово је један од најсложенијих филмова с визуелним ефектима икад снимљен", каже он и као пример даје иновативни уводни кадар "Посејдона". "Филм почиње испод воде с тачке погледа камере, затим се подиже и открива брод, кружи око њега и спушта се дуж бока, а потом примећује фигуру која трчи дуж палубе", каже Шермис. "Камера му се потпуно приближава, ротирајући се око њега за 180 степени. Идемо уз степенице, па се повучемо како бисмо видели сву лепоту и величину брода, горње палубе и људе који се забављају поред базена, па се пењемо до димњака и преко њих до прелепог заласка сунца."
О тој невероватној сцени Петерсен каже: "Траје два и по минута. Једини реалан елемент у целом снимку је џогер - Џош Лукас, који је сниман испред зеленог екрана у долини Сан Фернандо, једној од само две локације ван студија које су касније интегрисане у виртуелни пејзаж. То је најодважнији и најлуђи кадар икада снимљен у историји компјутерске графике, а ипак потпуно фотореалистичан. Не верујем да ће људи рећи "како сјајан компјутерски снимак". Уместо тога, можда ће помислити: "какав сјајан брод, где су га нашли?""