У пролеће 2002. године, с више од 50 филмова за собом, Стивен Чау (Stephen Chow) био је на врхунцу каријере. Азијски магазин "Time" прогласио га је за омиљеног кинеског глумца захваљујући филму "Кунг-фу фудбалери", првом филму који је потписао као глумац, писац, режисер и продуцент и који је доживео феноменалан успех, оборивши све рекорде гледаности у готово свим земљама Азије.
Шта радити након тако великог успеха? Одговор је био јасан и једноставан: остварити дечачки сан – постати експерт за борилачке вештине и кунг-фу херој; у најмању руку, на великом платну. "За мене је исувише касно да будем кунг-фу мајстор", шали се Чау, који је већ зашао у четрдесете. "Ипак, барем то могу да будем у својим филмовима, и више од тога - могу да будем Брус Ли."
Упркос снажним ликовима какве глуми на филму, Стивен Чау је у приватном животу тих, стидљив и повучен. Његове очи засијају невероватно сваки пут када га неко упореди с Брусом Лијем. "Кунг-фу фрка", који се тренутно даје у домаћим биоскопима, јесте кључни филм у његовој каријери. Он представља испуњење сна једног дечака који је седамдесетих година одрастао на улицама Хонгконга.
Чау је проналазио излаз из свакодневице у мраку биоскопских дворана, где је гледао кунг-фу филмове. У мраку биоскопских сала млади Стивен Чау идентификовао се с филмским херојима и учио из тих филмова. Када му је Барбара Робинсон, директор "Колумбије" за азијско поднебље, предложила да сарађују на пројекту, брзо је схватио да би коначно могао и да испуни своје снове. Инспирација за "Кунг-фу фрку" потекла је из самих сећања на филмове које је гледао као клинац у Хонгконгу. Чау је почео слично као јунаци на великом платну.
Сутра читајте више о овом аутору.